U POVERENJU

U porodici me niko ne razume, a otkad sam spavala sa dečkom, mama je počela i da me vređa

it  | 

Ćao prvi put vam pišem ali sam čitala vaše savete. Imam 17 i po godina za pola godine punim 18. Imam problem sa odnosom sa roditeljima ali i sestrom i osećam se kao da me niko ne razume u porodici i kao da je u meni problem jer stalno imam drugačije mišljenje od njih i dođe do rasprave često. Jedino me ujak podržava i razume ali ne želim da on priča sa njima jer mislim da će se stvari pogoršati. Iskreno često sam lagala roditelje baš zbog njihovog ponašanja prema meni, previše zaštitničkog i po mom mišljenju previše strogog, bez obzira na to što znam da oni hoće samo najbolje. Majka stalno priča kako sam nezahvalna i kako je meni sve pruženo, tata je podržava ali sve to što oni kažu da mi je pruženo i da imam bih zamenila za malo razumevanja. Odlična sam u školi i po tom pitanju mislim da nemaju potrebe da me kažnjavaju i uskraćuju nešto zbog toga ali uvek misle kako ja previše izlazim a to je jednom ili dva puta mesečno nekad ni toliko, za razliku od mog društva koje izlazi skoro svaki ili svaki drugi vikend, a desi se i da ne izađem ceo mesec. Mislim da sam potpuno suprotna osoba od moje majke i sestre i potpuno drugi tip osobe. Nikada nisam imala nikakav odnos neki iskren i prijateljski sa bilo kojom od njih dve, sestra je mlaža i podržava majku u svemu i na neki način glumi neku dobru devojčicu i kad bi joj nešto rekla ili pitala da prećuti nikad nisam sigurna u to i izbegavam da izgradim neki odnos u tom smislu. Navikla sam na sve to ali desilo se nešto što mi predstavlja veliki problem i mnogo mi je teško iz dana u dan se sve više nerviram. Imam dečka već skoro godinu i po dana i mi smo imali nedavno odnos, ali moji su saznali za to. Od tog dana svaki dan više od 10 dana ona mi prigovara za to, raspravljamo se još više, svaki dan slušam kako sam ja previše pala u njenim očima i kako je razočarana nikad nije to očekivala od mene i uvredi me često nekim svojim upoređivanjem ili mišljenjem, kaže da je izgubila poverenje u mene a znam da ga nikad nije ni imala uvek me je proveravala za sve i to previše u nekim granicama koje nikad neću da razumem tako da mislim da to poverenje nikad nije ni imala, ali ja kad god pokušam da joj uzvratim reč rasplačem se i samo odem. Sestra me isto često zapitkuje o tome ali ona je malađa i ne kapira još baš sve to, pitala me je par puta da li se kajem i očekivala da kažem da ali ja se iskreno ne kajem uopšte i ne mislim da me je iskoristio jer me čekao i davao vremena koliko god je meni bilo potrebno. Inače je stariji dve godine. Kajem se jedino zato što sam ih slagala nekad tipa idem sa drugaricom a vidim se sa njim jer mi je zabranjeno da idem kod njega kući. l svima je problem što nemam jos ni 18 godina kao da je to zacrtano da može sa 18 i više nikako dan pre 18. ili mesec ili pet meseci a punim ih uskoro. Otac retko pomene nešto ali ne baš toliko kao majka. I sestra je u fazonu nećeš da se udaš za njega, ništa pre braka i ostalo, šta ako se nikad ne udam? Nikad se ne zna koliko će nešto da traje ali traje već po mom mišljenju dovoljno dugo za tako nešto. Međutim najveći problem je što me nigde nije puštala da izlazim za to vreme od tada i što se previše nerviram jer se ponašajuse kao da sam ubila čoveka, stvarno ne znam šta da radim. Razmišljala sam da idem kod psihologa zajedno sa njom i da popriča sa obe ali ne verujem da će to da promeni njeno i njihovo previše primitivno razmišljanje. Izvinite što sam ovoliko odužila, nadam se odgovoru.

inteen: Draga čitateljko, razumem da ti je teško i smeta ti jaz generacija koji se stvorio između tebe i tvojih roditelja. Kao što si i sama uvidela, ti nisi njihovo vlasništvo i normalno je da želiš da budeš nezavisna i tu nezavisnost definišeš putem istraživanja života i osvajanja njegovih polja od kojih je jedno i seksualnost. Bujanje seksualnosti je normalno za adolescenciju i mislim da je uzrast od 17 i po godina prosek današnjeg gubljenja nevinosti kod momaka i devojaka. Važno je šta ti misliš i kako se ti osećaš, a drago mi je da se ne kaješ zbog intimnog odnosa koji si imala, jer si dovoljno dugo sa svojim dečkom, on je OK prema tebi, kako pišeš, i imaš u njega poverenja. Ne sumnjam da si ga dobro procenila i tu se osećaš sigurno.
E sad, što se mame i tate tiče, probaj da ih razumeš. Mama možda oseća kako joj život i okolnosti kradu ćerku i teško se miri sa takvim gubitkom kontrole. Balansiranje ljubavi i moći nije uvek lako, a roditelji i ne primete da njihovo do juče dete, uveliko postaje odrastao čovek, koji samostalno i nezavisno može da donosi važne odluke. Dovoljno je intelektualno i emocionalno sazrelo za tako nešto. Mama se verovatno oseća i pomalo izdanom zato što joj nisi rekla šta planiraš i nisi je pitala za dozvolu. Sa druge strane, postoji i objektivna roditeljska zabrinutost, jer danas nisu tako bezbrižna vremena kao što su nekada bila. Vreba mnogo opasnosti, pre svega od neželjene trudnoće tokom nezaštićenih seksualnih odnosa i raznih polnih bolesti, najpre humanog papiloma virusa i herpesa. Na trećem mestu je i strah od karaktera osobe sa kojom provodiš vreme – tvog dečka. Na znam da li su ga tvoji roditelji upoznali, ali ako nisu, onda je to razlog više da budu zabrinuti, frustrirani i ljuti i tu ljutnju manifestuju zabranama.
Mislim da bi trebalo da budeš strpljiva i sačekaš da ih ta ljutnja prođe, a onda pokušaš da ih uveriš da nemaju razloga za brigu, pa možda i da ih upoznaš sa dečkom. To bi moglo da vas zbliži. Verovatno to neće ići tako glatko pa će situacije koje će se dešavati zahtevati od tebe da razgovaraš sa njima i približiš im se pitanjima zašto se tako ponašaju i nemaju poverenja u tebe. Mamu bi, na primer, kada se malo odobrovolji, mogla da pitaš kada je ona izgubila nevinost i šta je toliko sekira. Da li je to bilo sa tatom ili sa nekim drugim. Oko sestre ne bi trebalo da se preterano uzbuđuješ. Ona je još mlada i potpada pod mamin uticaj, s tim što ne bi trebalo da izbegavaš razgovore sa njom, jer će svakako više naučiti od nekoga ko joj je bliži po godinama i voli je, a to si svakako ti. Možda će to biti i prilika da je “izlobiraš”, odnosno pridobiješ na svoju stranu i da nekako ti i ona formirate savez, jer ste svakako bliže po godinama i iskustvu. Razlika između vas dve je što si ti hrabrija, samosvesnija i samostalnija.
Probaj takođe da nađeš odgovore na pitanja zašto je tvoj ujak tebi tako blizak i zašto ti je lako da komuniciraš sa njim. On te prihvata i razume više nego roditelji. Popričaj sa njim i o mami. To je njen brat, zar ne? Možda ćeš od njega saznati nešto novo i zanimljivo što će ti olakšati sadašnju situaciju.
Ako ti bude veoma teško i ako se zabrane izlazaka, kontrola i prezaštićivanje nastave, potraži pomoć školskog psihologa i razrednog starešine. Oni mogu da pozovu tvoju mamu, pa i tatu, na zajednički razgovor na kome će se stvari dodatno razmotati i razrešiti. Takođe mogu da vas upute i na nekog stručnijeg. Šaljem ti mnogo pozdrava i piši nadalje ako osetiš potrebu za tim.

Piše: Jasna Đorđević, psiholog i porodični savetnik
Foto: www.wikihow.com

Ostavi komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.