U POVERENJU

Ne znam kako da pomognem najboljoj drugarici

it  | 

Najbolja drugarica mi ima problem. Ima jako nisko samopouzdanje i ne govori otvoreno o tome, dok ne popije malo više, rekla mi je da nije zgodna, nije lepa, da ima stomačic, da nije pametna, da je niko neće, da zbog svih ovih problema ne može da nađe dečka. Devojka izgleda prelepo, ne zato što mi je drugarica već objektivno ovako i prepametna je, samo što ona to ne uviđa. Vidi samo loše na sebi, smršala je baš dosta, pokušala sam pričom da je ubedim da greši i da je divna, ali stalno se opire i kaže mi da je tešim i da sam samo fina jer sam joj drugarica. Ne znam šta da radim više, priča ne pomaže.

inteen: Draga čitateljko, nisko samopouzdanje nije retka pojava u vašim godinama, a ni kasnije u životu. Svi se mi u većoj ili manjoj meri borimo sa manjkom samopouzdanja i fokusiramo se na mane, a ne na vrline, to je donekle i u ljudskoj prirodi. Svi imamo neku ideju kako bi savršena osoba trebalo da izgleda i ponaša se, šta da zna itd. I onda težimo tom idealu i tužni smo kada se taj savršeni lik u našoj glavi mnogo razlikuje od onoga što smo stvarno. Pored toga, često preuveličavamo svoje nedostatke, a potcenjujemo vrline i onda ispada da smo gori nego što zaista jesmo.
E sad, sve je to u nekoj meri normalno i čak i poželjno jer treba uvek da budemo svesni svojih objektivnih mana i ceo život radimo na sebi i nastojimo da budemo bolje osobe. A u tinejdžerskim godinama je to posebno uobičajeno jer je to period kada se menjamo, i fizički i mentalno, pokušavamo da formiramo svoj identitet i svaka nesavršenost dosta boli. Kasnije naučimo da prihvatimo sebe, zavolimo neke od svojih mana i naučimo da živimo sa time da niko nije savršen. Međutim, u nekim slučajevima to samokritikovanje dobije veće razmere i postane zabrinjavajuće i loše za tu osobu.
Teško je proceniti na osnovu kratkog opisa situacije da li je u slučaju tvoje drugarice stvar ozbiljna ili je normalna za tinejdžerske godine. Sigurna sam da si u pravu kada kažeš da to što ona misli o sebi nije realno. Samim tim je problem verovatno dublji, odnosono verovatno vuče korene iz neke dublje nesigurnosti, možda iz primarne porodice ili zbog nekih loših iskustava koje je imala. U svakom slučaju, čini se da je malo toga što ti možeš da kažeš ili uradiš kako bi joj pomogla, jer da je u stanju da sagleda sebe objektivno, ne bi mislila tako loše o sebi.
Ono što je posebno nezgodno u datoj situaciji je što osobe sa niskim samopouzdanje odbijaju druge od sebe, jer niko ne želi da bude okružen nekim ko stalno kuka kako je ružan i glup. A sami tim što ih odbija, to u njenoj glavi dokazuje da je u pravu, odnosno, ona ne vidi da nema dečka zbog lošeg samopouzdanja, nego veruje da je to zbog njenih mana. I tako to postaje začarani krug iz koga mora sama da se iščupa, a to može jedino time što će popraviti sliku o sebi i poverovati da može nekome da se svidi. Ti svakako nastavi da je razuveravaš da je ružna i glupa i pokušaj da joj ukažeš na situacije kada se pokazalo suprotno. Ako si bliska sa njenim roditeljima, možda bi i njima mogla da ukažeš na problem jer ako vuče nisko samopouzdanje iz kuće, možda će njihove reči hvale biti snažnije od tvojih. Dalje, ukoliko imate neko šire društvo u kome se krećete, i oni svakako mogu da pomognu. Ipak je teže ignorisati šta kaže petoro ljudi nego jedna osoba. Misliš li da se stvar produbljuje, da ne biva bolje i brineš za drugaricu, posavetuj je da ode kod psihologa. Tamo će moći da istraži uzrok problema i da ga time otkloni ili bar ublaži. Nadam se da ćeš uspeti. Srećno!

Piše: Jovana Vuković, psiholog
Foto: Pinterest

Ostavi komentar

Your email address will not be published.