U POVERENJU

Osećam se loše jer me školski drug svakodnevno zeza

it  | 

Imam veliki problem i nadam se da ću ovde pronaći rešenje. Prvi sam razred srednje škole i novo odeljenje je solidno, ocene odlične, položila sam sa prosekom 5,00 i srećna sam i naravno zadovoljna zbog toga. Uopšte se zbog toga ne ističem, povučena sam, imam krug prijatelja sa kojima se družim i sa njima sam opuštena. Razredna mi je rekla da treba da budem malo aktivnija, da se istaknem, jer znam (problem je u tome što znam odgovore na pitanja, ali prosto strah me je da pogrešim i ne javim se). To je jedan deo mog problema, ali nije ni važno, to je nekako lakše rešivo. Pravi problem jeste u tome što u odeljenju imam jednog dečaka koji bukvalno od prvog dana ima nešto protiv mene, ne znam. Ne znamo se od ranije, u početku je na svaku moju izgovorenu reč ili postupak imao neki negativan komentar, i osećam se loše jer to radi i pred ostalim drugarima, na času. Danas je takođe prokomentarisao nešto jer sam hvatala beleške na času, nešto je dobacivao, ja se nisam okretala. Čak je nagovarao i druga da me zeza, rekavši mu: “Ajde molim te, zajebavaj je malo“, ali on nije ništa rekao. Nikad mu ne odgovaram jer ne želim da ulazim u raspravku, ali iskreno ovo me čini tužnijom. Kada me je razredna jednom na času pohvalila zbog ocena, on je nešto dobacio i razredna mu je rekla da ne bude ljubomoran i još neke stvari, ali on ponovo nastavlja. Ne znam šta da radim, mnogo se loše osećam. Ne znam ni kako da se ponašam kada nešto kaže, kako da odreagujem. Hvala vam unapred na odgovoru, nadam se da ćete mi pomoći kao i uvek. Pozdrav!

inteen: Draga tinejdžerko, prvo moram da te pohvalim zbog najboljeg mogućeg školskog uspeha. To je velika i značajna stvar, evo i zbog čega.
Prelazak u srednju školu je velika promena i tada svako ima neki problem ili više njih sa kojima se bori. Uzrast u kome si je period kada upoznaješ sebe i pozvana si da se suočiš najpre sa sobom, a onda i sa drugim ljudima. Naravno, to je i uzrast u kome kroz to suočavanje treba da porasteš i razviješ se, postaneš čvršća i jača. Shvati sve situacije koje se dešavaju kao test snage, upornosti i zrelosti ličnosti i kao poziv na promenu nabolje. Rekla si da je tvoj problem povučenost, neka vrsta strepnje od istupanja pred drugima i da je sve to povezano sa strahom od greške i neuspeha. Kako to da prevaziđeš, ako sebi ne daješ male zadatke da iz te nerešene pozicije izađeš. Ne možeš se razvijati ako ne ideš protiv svoje prirode. Zato, kada sledeći put želiš da odgovoriš na neko pitanje i budeš aktivnija, probaj da negativnoj misli suprotstaviš pozitivnu i pomisliš kako ćeš to dobro uraditi, probaj da ohrabriš sebe i istupiš. Nema čoveka koji nije pokušavao i povremeno grešio, učio iz svojih greškama. Greške su put ka uspehu i samopouzdanju. Normalno je da se greši, svi grešimo. Pa i najboljima među nama podvuče se pokoja greška.
Kažeš da većim problemom od ovog ključnog trenutno smatraš osećanja i ponašanja druga iz odeljenja. On često pokazuje zavist prema tebi i kao da ima pik na tebe, a počeo je i da huška druge da te zadirkuju.
Postoji više načina da to prevaziđeš. Jedan je da nastaviš da budeš među najboljima i radiš na razvijanju prodornosti. Prosto postavi manje ciljeve koje ćeš da postižeš u svojoj socijalnoj sredini. Zbog čega bi sve drugovi iz odeljenja mogli da se ugledaju na tebe? Pored toga, bilo bi dobro i da se trudiš da budeš dobra sa društvom iz odeljenja, stvoriš saveznike, što znači da budeš aktivnija, otvaraš se drugima i tako ih suptilno motivišeš da rade isto to. Važno je pitati druge, koje ceniš, simpatični su ti i po nečemu slični, ono što te zanima i deliti sa njima svoje dileme.
Drugi način je da pokušaš da se približiš tom drugu koji te iz svog nezadovoljstva napada. Zavist je vrlo neprijatna emocija kada se koristi kao ventil. A može da bude pozitivna kada je iskoristimo da radimo na sebi i pokušamo da postignemo to nešto zbog čega drugima zavidimo ili bar jedan deo toga. Tvoj drug je očigledno slab da uvidi da je u njemu problem i u skladu sa tim počne da radi na sebi i menja se.
Šta bi mogla da uradiš? Da li bi mogla da mu pomogneš da postane bolji? Umesto da ga izbegavaš, sklanjaš se i ćutiš na njegova bockanja i kinjenja, možeš da uradiš suprotno. Priđi mu posle časa i pitaj ga zašto to radi, zašto te proziva i zadirkuje. Traži da ti odgovori na to pitanje i probaj sa njim da zapodeneš konverzaciju i uspostaviš neki odnos. Da li među učenicima u odeljenju imaš prijatelje? Oni mogu u ovome da te podrže i pomognu ti ako osmisliš da ti je to potrebno.
Ukoliko to ne uspe, uvek možeš da sa razrednom i celim odeljenjem o tome raspraviš na časovima odeljenske zajednice, s tim što i tu treba biti mudar, hrabar i isplanirati kako bi bilo najbolje to udesiti. Nikome nije prijatno da se diskutuje o njegovom lošem ili nezrelom ponašanju. Psiholog i pedagog škole takođe mogu da priteknu u pomoć. Postoje zakonski mehanizmi zaštite učenika od maltretiranja i zlostavljanja i postoji mogućnost da se đacima koji su se osilili i mrcvare druge iz odeljenja ili škole pripreti razgovorom sa roditeljima ili nekom drugom prikladnom sankcijom. Verujem da ćeš uspeti. Srećno.

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Giphy

Ostavi komentar

Your email address will not be published.