Lezbejka sam i nisam sigurna da li da se autujem

0
0
  • Daniela postavljeno 20/02/2017 20:11

Lezbejka sam i ne znam da li da se autujem. Moja mama zna, a saznala je na loš način. No, to je nekako prošlo. Tata ne zna, ali mislim da on takođe to ne bi dobro primio i toga se baš bojim. Sa mamom nemam tako otvoren odnos i ne bih da s njom pričam o tome. Imam devojku, s njom popričam s vremena na vreme. Ona kaže da je moj izbor, ali ja ne znam šta da radim. Nadam se da ćete me bar vi razumeti i prihvatiti. Pozz!

inteen: Draga čitateljko, naša zemlja, nažalost, i dalje je tradicionalno i zatvoreno društvo u kome se različitosti teško prihvataju a diskriminacija i stigmatizacija sreće na svakom koraku. I u njoj će još mnogo vremena morati da prođe da bi se prava za sve ljude mogla nazvati jednakim. Vidiš i sama kakva se drama diže oko gej parade, previše često se za pripadnike ove populacije  koriste reči koje vređaju i omalovažavaju, a neretko se čuje i za slučajeve nasilja prema njima. S druge strane, ipak mi se čini da je gej populacija u boljoj poziciji u odnosu na neke druge stigmatizovane grupe (korisnike psihijatrijskih usluga, beskućnike, Rome…). Ne zato što smo sad ne znam koliko liberalno društvo, već što je svuda u zapadnom svetu prihvaćena, ima sva prava, nije više nekakva atrakcija, mogu da stupaju u brak i usvajaju decu itd. Takođe, u Srbiji je ipak bolja situacija nego u mnogim drugim zemljama u svetu, pa i regionu.
Hoću da kažem, nije ti lako, ali nije ni tragično loše. Ti si prvih nekoliko koraka već napravila, a oni su ključni u procesu „autovanja“. Prihvatila si svoju seksualnost, a to uopšte nije malo. Mnogi provedu dugo vremena potiskujući činjenicu da ih privlače pripadnici istog pola, godine provedu nesrećni sa pogrešnim partnerima… Dalje, rekla si mami (ili se bar suočila sa njenim saznanjem i nisi poricala), što je još jedan korak ka javnom priznanju. Jako mi je žao što nije reagovala kako si želela, ali daj joj vremena, navići će se na za nju novo stanje stvari i prihvatiti ga. I na kraju, imaš devojku.
Dakle, nisi ti toliko daleko od „autovanja“. E sad, šta „autovanje“ zapravo znači. Da li je to da se predstaviš nekome sa: „Ćao, ja sam ta i ta, lezbejka“? Ili da to kažeš svakome s kim se iole zbližiš? Mislim da nije. Seksualna orijentacija, kao i gomila drugih stvari u životu, tvoja je lična, privatna stvar. Važno je da u svojoj glavi to shvatiš kao svoj izbor zbog koga se ne stidiš i zbog koga niko nema prava da te osuđuje i diskriminiše, a ako to radi, onda nije vredan tvoje pažnje i nerviranja. Kada to tako shvatiš, kada ne budeš sebe gledala kao na nekoga ko je čudan, ko uopšte ima nešto specijalno da prizna, kada to postane sastavni deo tvog života kao što je boja očiju, onda ćeš biti mnogo rasterećenija. A to da li ćeš nekome reći da si gej, treba da zavisi od te osobe, od toga koliko si bliska s njom, koliko joj veruješ, koliko je ona otvorena za takve stvari ili pak tradicionalna i zatucana, koliko se ti u tom trenutku osećaš snažnom i voljnom za potencijalnu raspravu a koliko ne. Važno je u svemu ovome i da zaštitiš sebe. Nema razloga da ulećeš u besmislene rasprave s ljudima koji to smatraju nenormalnim ili bolešću i koji će te samo povređivati i crpeti tvoju energiju. Oni nisu vredni toga. Ili da razgovaraš o tome sa nebitnim ljudima na poslu, na treningu itd. Nema potrebe za tim.
S druge strane, mislim da bi o tome trebalo češće da razgovaraš sa svojom devojkom. Ona je tvoj partner, podrška u životu pa i u ovoj priči, a verovatno se suočava sa sličnim problemima. Mnogo je lakše da kroz probleme prolazite zajedno. Onda, pretpostavljam, imaš barem nekoliko bliskih prijatelja koji te vole i poštuju. Ako njima nisi rekla, možda je to dobar prvi korak. Polako, jednom  po jednom. Izbegni one koji ti se čine ekstremno zatvorenim, ali ipak mislim da sa bliskim ljudima ne bi trebalo da naiđeš na probleme. Takođe, iako si rekla da to ne želiš, ja bih ipak mami dala još koju šansu. Ona te voli, ćerka si joj, i mislim da je važno da saslušaš zašto joj se takva situacija ne dopada i koji su joj strahovi, a onda i da joj objasniš da je to tvoj život, tvoja seksualnost, da si ti srećna, te da bi volela da i ona bude srećna zbog tebe. Svaka mala pobeda, odnosno razgovor o tvojoj seksualnost gde ćeš na kraju naići na razumevanje i odobravanje, činiće te snažnijom, samouverenijom i otpornijom na odbacivanja. Sigurna sam da će biti i pozitivnih i negativnih iznenađenja, odbaciće te ljudi za koje si bila sigurna da će razumeti, a biće i onih čijih si se reakcija plašila a koji će odlično odreagovati i potpuno te prihvatiti. Ali znaj da ti ne radiš ništa pogrešno, da je tvoja seksualnost potpuno normalna stvar, da nemaš čega da se stidiš ali i da je tvoja stvar, da imaš pravo da je podeliš s kim ti hoćeš a ne nužno sa svima, i da ne treba da dozvoliš da te iko zbog toga ponižava, vređa, omalovažava ili napada. Slobodno nam se obrati ako budeš imala još nekih dilema ili problema, mi te u potpunosti podržavamo i razumemo, želimo ti mnoooogo sreće i nadamo se da ćeš naići na opšte razumevanje okoline. Veliki pozdrav 🙂

Piše: Jovana Vuković, psiholog

  • You must to post comments
Komentar
Post as a guest by filling out the fields below or if you already have an account.
Name*
E-mail*
Website