Raskinula sam dugu vezu i plašim se da više neću naći osobu s kojom ću imati takav odnos

0
0
  • Guest postavljeno 11/03/2017 16:58

Imam 17 godina i nedavno sam prekinula dugu vezu. Prvo smo dugo bili prijatelji i on se zaljubio u mene mnogo pre nego ja u njega. S njim sam spavala prvi put. Ali poslednjih mesec dana stalno su se dešavale naizgled sitnice koje su se nakupljale dok nisu prelile čašu. Na primer, nismo se videli ni za Dan zaljubljenih, ni za 8. mart. Za tako neke bitnije datume i događaje do kojih je meni stalo da idemo zajedno on pronađe izgovor da ne ide. I sa njegovog rođendana ima sa svima slike sem sa mnom i drugovi su mu bitniji od mene. Sve češće sam se pitala zašto to radi i da li je njemu stalo ali uvek kada pokušam da pričam s njim o tome on ispadne dobrica a ja zla i ljubomorna. Problem je što ne znam da li sam dobro postupila. Imam osećaj kao da me više ne shvata ozbiljno ali sam se previše vezala za njega i plašim se da ubuduće neću naći osobu s kojom ću biti u takvom odnosu.

inteen: Draga sedamnaestogodišnjakinjo, žao mi je što ovo moram da kažem, ali srednjoškolske veze se u velikoj većini završe raskidom. To je sastavni deo života i odrastanja i nema ničeg lošeg u tome. Iz tih prvih ozbiljnih veza se mnogo toga nauči i one obično ostaju u jako lepom sećanju kao iskrene, intenzivne ali i turbulentne. Adolescencija je period u kome formiramo sebe kao ličnosti, polako otkrivamo ko smo i šta želimo (pa takođe i šta ne želimo), pomalo lutamo i tražimo se. No, kako bismo na kraju spoznali šta je za nas OK a šta ne, kakvu vezu ili prijateljstvo želimo, moramo iskusiti i ono što nam ne odgovara. Takođe je važno da znaš razliku između zaljubljenosti i ljubavi. Zaljubljenost relativno kratko traje i tada se druga osoba idealizuje, njene mane se ne sagledavaju, u potpunosti se posvećujemo vezi dok druge stvari (školu, društvo, hobije) zanemarujemo. Onda nas realnost „strefi“ i vidimo da osoba pored nas ipak nije savršena. Ali ako uspemo da prihvatimo njene mane i zavolimo je takvu kakva je, ta zaljubljenost prerasta u ljubav.
Ne znam koliko si se dugo zabavljala sa dečkom, niti kako ti je bilo s njim u vezi, no „sitnice“ koje pominješ da su postale problem nisu sitnice ako su tebi smetale. Sve što je tebi važno jeste važno i treba i njemu da bude. Ponekad u tim prvim vezama nismo ni sigurni šta nam je bitno pa ostajemo u njima dok, kao što si i sama rekla, „sitnice ne preliju čašu“. Onda postajemo svesni da te sitnice mogu da prerastu u veliki problem pa ih u narednim vezama ne zanemarujemo, ne puštamo da porastu i odmah se bavimo njima.
Ono što je bio dodatni problem kod vas jeste to što je tvoj dečko umeo da razgovor „okrene“ na svoju stranu i učini da se ti osećaš krivom. To verovatno govori nešto o oboma. O njemu: da ne ume konstruktivno da razgovara i čuje drugu osobu već da mu je samo stalo da on pobedi u raspravi i bude u pravu a u stvari ne želi ništa da promeni kod sebe, čak i kada je drugoj osobi dosta stalo do toga. O tebi: da si nesigurna u komunikaciji i teško ti je da se izboriš za nešto što ti je važno. Naravno, obe stvari su promenljive, ali osoba mora da želi da ih promeni. Pošto ovo pišem tebi, onda ti kažem da će ti biti lakše u životu ako pokušaš da zauzmeš malo čvršći stav. Možda bi trebalo unapred da razmisliš šta sve želiš da kažeš i koji su tvoji argumenti za raspravu i držiš ih se. A ponekad će i druga osoba biti u pravu i nije ništa strašno da tada promeniš svoje mišljenje. No samo ako se zaista slažeš sa drugom stranom a ne zato što te „pobeđuje“ na buku i omalovažavanje.
Ja ne mogu da ti kažem da li si pogrešila što si raskinula s dečkom. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da ćeš ponovo naći nekoga sa kim će ti biti tako lepo, pa i lepše, imaš tek 17 godina, još si jako mlada da uopšte pomisliš „bolje da ostanem s ovim dečkom, ko zna kakvi su ostali i da li će naići neko bolji“. To je kompromis koji ćeš možda morati da napraviš u životu, ali mnogo, mnogo kasnije. Trenutno ne treba da razmišljaš na taj način. Ako ti neko ne odgovara (u stvarima koje su tebi bitne), nemoj da ostaješ sa tom osobom. Naravno, govorim o osobama koje ne žele da se menjaju. Ako stvar može da se popravi, svakako  pokušaj. I u ovom slučaju, želiš li da se pomirite, prvenstveno morate da rešite problem koji postoji među vama. Dakle, ukoliko on želi da se promeni, daj mu šansu. Samo budi jasna u tome šta tražiš. Ako se ne promeni, zaista nema potrebe da ostaješ s njim samo iz straha da možda nećeš naći ništa slično. Budi hrabra i drži do sebe i svojih želja i potreba. Pozdrav.

Piše: Jovana Vuković, psiholog

  • You must to post comments
Komentar
Post as a guest by filling out the fields below or if you already have an account.
Name*
E-mail*
Website