Opsesivna sam i ljubomorna u vezi i time upropaštavam naš odnos

0
0
  • Daniela postavljeno 14/05/2017 19:11

Imam 18 godina i u vezi sam s dečkom već dve godine. Na početku naše veze bilo je puno strasti, ljubomore, svađa, svakodnevnog viđanja, opsesije i nezasitosti jedno drugim, u suštini, preterivanje u svemu. S vremenom intenzitet toga krenuo je da opada. On se promenio, postao zreliji i prestao tako da se ponaša. Prestala sam i ja da pokazujem takva osećanja, međutim, samo ih potiskujem. Kada se ne vidimo jedan dan, tužna sam, plačem, ljubomorna sam i kad se viđa s drugarima, imam potrebu da me on sve vreme obasipa pažnjom itd. Ja sam previše opsednuta njime i to me uništava, a s druge strane, jako mi je prijao tako buran odnos dok je bio obostran. Samo što on više ne želi toliku preteranu povezanost, a ja nisam spremna da održim normalnu distancu. Time sam krenula da ga gušim, a ako on raskine, osećam kao da ću umreti. Moram nekako da se izborim sa svojim bolesnim osećanjima i da nastavim život normalno…

inteen: Draga čitateljko, hvala na poruci, pokušaćemo da opravdamo tvoje poverenje. Najpre želim da pohvalim tvoje izvanredne uvide kada kažeš “opadanje intenziteta osećanja kako veza napreduje” (a ne stagnira ili „hladi se”), zatim isticanje promena u svrhu sazrevanja i svesnosti intimnih osećanja, kao i njihovog potiskivanja. To je zreo psihološki mehanizam odbrane.
Ipak, zabrinjavajuće je neodržavanje optimalne distance nakon dve godine veze i jasnih znakova partnera da je to neophodno. Plakanje iz bespomoćnosti i uverenje „umreću ako me ostavi” nastaju usled emocionalnog preplavljivanja i impulsivnosti, dakle, nemaju veze s ponašanjem tvog dečka, već s tvojom kontrolom emocija koje oblikuju mišljenje. Pokušaj da ga ne idealizuješ kako se ne bi razočaravala, kao i da empatišeš s njim i prihvatiš njegovu potrebu za vremenom koje želi da provede sa društvom ili sam sa sobom. On nije produžetak tvojih potreba, niti služi samo da te obasipa pažnjom (iako to svakoj devojci prija). Važno je da i ti razumeš njegovu poziciju.
Preporučila bih ti da probaš jednu tehniku. To je tehnika razužasavanja ili ABC model. Na tvom primeru A (activating event) je nejavljanje tvog dečka na telefon, jer je izašao s društvom. B (beliefs) – tvoje uverenje može biti povezano s nedobijanjem dovoljno pažnje od dečka. C (consequences) – kao posledica tog iracionalnog uverenja javljaju se nezdrave emocije a to su ljubomora i bes. Ako ne želiš da se osećaš tako, jer te to uništava, potrebno je da promeniš uverenja tako da budu nedogmatska (želiš više pažnje, ali ne moraš da je dobiješ) i neužasavajuća (loše je što ne dobijaš više pažnje od dečka, ali nije užasno). Zatim da razviješ ideju o podnošenju (raskid bi ti teško pao, ali ne bi umrla) i prihvatiš sebe, prihvatiš druge i život (loše je to što se desilo, ti i tvoj dečko ste nesavršena ljudska bića ali nije smak sveta).
Kroz ABC model provlačiš sve situacije povodom kojih imaš nerealna uverenja i neprijatna osećanja. Sve više ćeš uviđati da upravo ono što misliš definiše kako se osećaš. Ponavljaj: ono što želim ne moram da dobijem, to je loše, ali nije užasno. To bi mi teško palo, ali mogu da podnesem, ljudi su nesavršeni i ne postoji univerzalni zakon po kom nešto ne sme da se desi.
Zapamti da burna veza, ljubomora i svađe ne znače veće obraćanje pažnje na nekoga, niti su dokaz ljubavi. Srećno!

Piše: Vanja Miajlović, psiholog

  • You must to post comments
Komentar
Post as a guest by filling out the fields below or if you already have an account.
Name*
E-mail*
Website