Sviđa mi se drug, kako da otkrijem šta on oseća prema meni?

0
0
  • Guest postavljeno 24/05/2016 21:50

Imam 14 godina. Već nekoliko meseci jedan drug me dira, bocka, maltretira. On mi se sviđa i baš često se tako smeškamo, skida mi gumicu za kosu ili mi uzme nešto. Poenta je što on takve stvari ponekad radi i drugim devojčicama. Ne toliko često kao sa mnom, ali ipak nisam jedina. Nisam do sada bila u vezi i nisam sigurna kako da prepoznam da li mu se sviđam i kako da postupim. Ne želim da pokvarim odnos koji trenutno imam sa njim, ali ni da ostane ovako. Šta da radim?

inteen: Iz tvog pitanja je jasno da se drug potrudio da privuče tvoju pažnju, da je bio zainteresovan da ga primetiš i da stupi u intenzivniji kontakt sa tobom. Sigurno oboma prijaju ti sitni znaci pažnje i neverbalni signali koje šaljete jedno drugom.

S obzirom na to da se radi o bezazlenim i nejasnim porukama, nije čudno što ti je teško da prepoznaš da li te gleda samo kao drugaricu. Opisano ponašanje lako može da bude izraz prijateljske naklonosti i, za vaše godine, očekivane potrebe da više komunicirate sa suprotnim polom i ispitujete kakav utisak ostavljate. Ipak, kako si rekla, ti odgovaraš na njegovo smeškanje istom merom i tako mu na neki način daješ zeleno svetlo, pokazuješ da ti takva pažnja prija, što bi moglo da objasni zbog čega to češće radi sa tobom. Kako bi stvarno znala da li to nečem vodi, potrebno je da nađeš način da ga bolje upoznaš, da iniciraš razgovore na teme kao što su filmovi, muzika, knjige ili serije koje volite. Mala doza napetosti je normalna za početak, ali s vremenom će ti razgovori postati opušteni i spontani. Na ovaj način, nenametljivo i sa manje rizika po vaš odnos, možeš da razjasniš sebi da li je on dečko sa kojim želiš da imaš prvu vezu i da li oboje zaista želite da odete dalje od prijateljskog odnosa.

Lepa strana je, svakako, to što postoji obostrano interesovanje, pa se vaš odnos može razvijati polako, bez nametanja i postavljanja direktnih pitanja prebrzo. Na ovom delu puta tvoje je da se ponašaš u skladu sa svojim željama, da pokušaš da razviješ taj odnos i razjasniš ga sebi, ali bez pritiska da odmah sve rešiš ili radiš stvari tempom koji te plaši ili ti ne odgovara zbog posledica koje ti je sada teško da sagledaš.

Piše: Jelena Gogić, psiholog

  • You must to post comments
0
0

Zdravo!  Dakle, živim u malom gradu i imam 14 godina. Kasnije ove godine punim 15. Kako se kaže ovde, “furam svoj fazon” i nekako se osećam sigurno u tome. Mislim na društvo, muziku i slično. Slušam nešto jači metal, idem na svirke i u druge gradove, družim se sa bendovima i osobama preko 20 godina, uglavnom muškarcima. Ali srećna sam sa njima! U školi sam imala mnogo problema, što zbog toga, što zbog mog mentalnog sklopa. Čak sam se premestila u osmom razredu. Moji roditelji me podržavaju, priznajem, ali znaju da ujedu i preuveličaju stvar. Ne živim sa tatom, nisu se venčali. To mi godi. Duga priča, ali najkraće moguće izgleda ovako: moja mama (divna žena, često nagle reakcije i nepromišljenih odgovora, gadnog “ja sve znam” stava) nije toliko bliska sa mojim ocem (smiren čovek opsednut svojim problemima), pa čak ni ja. Tu, naravno, nastaju svađe, ko je odgovoran za to što se Nikoleta vratila u 2 kući i ko je odgovoran za to što Nikoleta nosi martinke… Ja sam njihovo jedino dete ali imam nerođenog brata i nekoliko sestara. Čak sam sebi pokušala da naudim… i jesam. Ali samo par ranica i kao da ništa nije bilo. Onda me jednog dana napao pas očeve devojke, i zagrebao mi venu. Zbog toga sam zaglibila u bolnici. Pre toga, 28. novembra 2016. godine udario me autobus. I sve te nezgode su se nizale i nizale… ali ništa nije bolelo kao osećaj konstantnog uklapanja i odbijanja. Najzanimljivije je to što me ljudi upoznaju i kažu kako sam zapravo jako zanimljiva osoba. Jao, pa ovaj mejl postade onaj “istresi se” mejl! Ali nadam se da je u redu. Evo mojih pitanja: Kako objasniti mojima da se ne brinu? (društvo me poštuje i čuva) Da li da se trudim da se uklopim u “normalnu” sredinu ili da se držim sigurnog polja? Imala sam nekoliko veza koje se svode na razgovore preko društvenih mreža i jedno viđanje u mesec dana, ali sam sa jednim dečkom bila 7 meseci sve ukupno, tri puta smo raskinuli, a sad smo opet zajedno. 8 meseci veze punimo sutra! Jedino sam za njega osetila to nešto, jače od zaljubljenosti. Mislim da ga volim. Da li je u redu to što se svađamo-mirimo i da li je vredno ovog četvrtog pokušaja? Kako ojačati svoju ličnost? Jako sam osećajna, stidljiva i povučena ali svetu delujem kao jaka i nezavisna osoba. Često nemam vremena za dečka i druženje jer treniram. Igram košarku i poprilično je ozbiljno. Zbog toga često posle treninga odem i ostanem do kasno. Kako srediti moje vreme? Svestrana sam. Sukobljavam se sa roditeljima oko srednje škole. Imam tatinu ordinaciju, mama bi htela Gimnaziju, a ja sam slobodna, umetnička duša. Ja bih upisala Umetničku školu. Moj ujko me podržava za sve šta poželim i za ono šta je lakše. U obzir dolazi i Tehnička. Rezultati psihologa kažu Gimnazija, društveni smer. Ne ostajem u Srbiji, imam kanadsko državljanstvo. Šta da radim? Koga da slušam? Da li da rizikujem i odem u Milanovac koji više volim nego svoj Čačak, gde nema prozivanja i deljenja, uprkos odbijanju mojih roditelja, u njihovu Gimnaziju na engleski smer? Nedostaje mi ujko, otišao je na Novi Zeland i neće se vraćati. Šta da radim? Mnogo mi nedostaje i to me malo potiskuje. Growlujem (poslušajte pesmu Sit Stay Roll Over od Jinjer, to je način njenog pevanja) i želela bih da to poboljšam. Lepo i klasično pevam, ali kad stanem pred grupu ljudi, izgubim se čak i kad čitam. Kako da poboljšam growl i da sredim tremu, kako klasičnu, tako i onu u napadima anksioznosti? Da li je u redu da budem u bendu sa starijim muškarcima? Volim mala i daleka mesta. To mi smiruje. Na primer, često odem ispod mosta. Kako da se osećam sigurno u svojoj okolini? Volim šutke, ali sam žensko (imam 70 kila i 180 cm pa često kažu da sam starija, pa čak i da sam muško :D). Šta da radim? Hvala za sve. Imate odličan sajt!                S poštovanjem, Nikoleta.

  • You must to post comments
0
0

Zaljubljena sam u najboljeg druga?Ne znam da li je on u mene..Kako da saznam?

  • You must to post comments
0
0

Imam druga sa kojim sam išla 8 godina u odeljenje. Poznajemo se i od ranije. Bila sam zaljubljena u njega u 4. razredu. Kako smo odrastali, naši odnosi su se poboljšavali, postajali smo sve bliži i bliži, pogotovu sad u 8. razredu. Posle mature, sedela sam sa njim. On je bio malo pod uticajem alkohola, ali je znao otprilike šta priča. Tada mi je priznao da je bio zaljubljen u mene u 7. razredu, na šta je dodao da je i dalje. Nisam to shvatila ozbiljno. Par dana sam razmišljala o tome, iako je on meni dan posle rekao da se toga ne seća i da to nije tačno. Shvatila sam da sam ponovo zaljubljena u njega i odlučila sam da mu sve priznam. Tako je i bilo. U početku mi i nije baš verovao jer smo se par puta šalili na tu temu, ali je vremenom shvatio da je to istina. Ponašao se sasvim normalno, kao i pre. Rekao mi je da želi nešto da uradi, ali mu je glupo da kaže šta. Pre nedelju dana smo baš pričali o tome, i rekla sam kako to i dalje stoji, i kako je istina da muško–ženska prijateljstva ne postoje i da barem jedan mora da se zaljubi, ako ne bude obostrano. Dodala sam i to da sam izgleda jedina ja ta u ovom slučaju, na šta je on mene pitao da li sam sigurna. Rekla sam mu da jesam i da znam da je tako, a on je meni odgovorio samo sa “ne, ne znaš”. Pomislila sam da se i ja njemu možda sviđam. Ali, sada naši odnosi nisu kao pre. U par dana su se promenili, manje se čujemo, nije kao što je bilo. On tvrdi da nema problema i da je sve okej, ali ja baš nisam sigurna u to. Možete li mi Vi reći, šta mislite, da li mu se sviđam i šta treba da uradim kako bi se naš odnos vratio na staro?

  • You must to post comments
Komentar
Post as a guest by filling out the fields below or if you already have an account.
Name*
E-mail*
Website