Ložim se na dečka koji je najverovatnije zaboravio i da postojim

0
0
  • Anonymus postavljeno 13/05/2018 06:15

Dragi Inteen, imam jedno pitanje, tj. problem. Ja sam sada četvrti srednje i imam 17 godina. Pre oko 2 godine (ceo drugi razred) išla sam na kurs jezika s jednim dečkom koj je pred kraj tog kursa počeo da mi se sviđa. Obzirom da je bio vrlo nepristupačan i nekako odbojan (rezervisan) nisam ništa pokušala i mislila da će ta mala “opsesija” ubrzo proći. Međutim, prošlo je evo dve godine i mene to ne prolazi, a nema šanse da bih mu se ikada javila ili čak poslala zahtev na društvenim mrežama zbog njegovih navedenih osobina (a i činjenice da mi se sviđa, te mi je sve oko njega 10 puta teže i nekako “krhkije”). Od kada smo završili kurs ne znam sa li sam ga jednom videla u mestu u kom živimo, ne srećemo se. Za vreme kursa imala sam osećaj da me ne gotivi, iako to nije javno iskazivao i mene najviše brine što ovo ne prolazi a u međuvremenu sam imala 2 veze i neke prolazne simpatije. Ali, kako to prestane, tako se vraća misao na njega i ne mogu da je se otarasim. Želim da znam da li i kako je moguće da se rešim toga, jer kako je sve do sada izgledalo šanse da išta bude između nas ravne su nuli. Inače, što se tiče mojih zapažanja o njegovom karakteru, mislila sam da je to samo u mojoj glavi dok mi drug sa tog kursa koga sam nedavno videla nije rekao isto, kao i profesorka koja je i mamina prijateljica (jer, jelte, potegla se priča o drugim đacima tokom tih razgovora). Mene ovo moje ponašanje jako brine, jer generalno nisam osoba sklona takvim opsesijama (nikad nisam bila “fangirl” i maštala o nerealnim romansama i slično, što mnoge moje vršnjakinje jesu) i ako mi neko ne bi uzvraćao interes posle nekog vremena, odustajala bih, a s druge strane, “ložim se” na dečka s kojim realno nikad nisam imala ni pristojan razgovor i koji je najverovatnije zaboravio na moje postojanje.

inteen: Draga tinejdžerko, ponekada nas kopka najviše baš to što trenutno ne možemo da imamo. Kao da nam ta nečija nepristupačnost udara na ponos i sujetu i postavlja nam pitanje šta to kod nas nije u redu, kada nas neko ko nam se sviđa ne uvažava dovoljno i ne pruža nam pažnju. Sa druge strane, koliko čitam, ti nisi tada, pre dve godine, ništa preduzela, iako ti se dečko dopao, pa te i to sada žulja. Divno bi bilo da je on drugačiji i više nalik na mladiće sa kojima lakše stupaš u vezu i ostaneš u njoj, ali bi isto tako divno bilo i da si ti hrabrija, aktivnija i spremnija da ga bolje upoznaš i uveriš se u svoje pretpostavke i priče drugih o njemu, ili se pak razuveriš. Razumem da želiš da iživiš to sviđanje i opsesiju, makar na nivou povezivanja na društvenim mrežama, kontakta i boljeg upoznavanja. Kao i da te nervira to što si htela bolje da ga upoznaš, a nisi to uradila pre dve godine.
Ono što sam takođe htela da ti kažem je da nam ponekad naš unutrašnji kritičar ne da mira i stalno nas podseća, a naročito kada smo sami i bez partnera, na ono što smo propustili ili smo mogli bolje, drugačije. Pojedini ljudi su tome skloniji od drugih i neretko traže dokaze u prošlosti zašto nisu dovoljno dobri, umesto da gledaju u slatku budućnost i njoj se obraćaju.
Predlažem ti zato da shvatiš celu ovu situaciju kao izazov i priliku za razvoj sopstvene ličnosti. Ovo je šansa, pošto se dešava prazan hod i još ti se niko novi nije svideo, da se javiš toj staroj simpatiji i pokušaš da uspostaviš kakav takav kontakt. Nisi ni prva ni poslednja koja će probati da se poveže sa nekim ko joj se sviđa. Ima devojaka koje u srednjoj školi svoju simpatiju nisu startovale zbog stidljivosti, ali kada im se ukazala prilika kasnije u životu, nisu propustile da dokažu sebi da to mogu. Pa šta god da se desi.
Dodaj ga za prijatelja na Facebooku i Instagramu, pošalji mu porukicu, podseti ga odakle se znate i pitaj ga šta je novo kod njega. Možete da evocirate uspomene i anegdote sa kursa, a sigurna sam da ih je bilo. Tada ćeš se uveriti kako će se ponašati.
U suprotnom, ako se ne desi ništa ili komunikacija bude više nego štura, znaćeš da on nije osoba o kojoj treba da razmišljaš i oko koje treba da se trudiš i moći ćeš nesmetano i mirne glave da nastaviš dalje. Nekada je potrebno naterati se u nešto samo da bi se mitovi o nekoj osobi razvejali i da bi realnost ponovo stupila na scenu naše svesti. Mnogo pozdrava i srećno!

Piše: Jasna Đorđević, psiholog

 

  • You must to post comments
Komentar
Post as a guest by filling out the fields below or if you already have an account.
Name*
E-mail*
Website