Zaljubila sam se u dečka na kampu u Rumuniji

0
0
  • inteen postavljeno 08/07/2018 15:38

Zdravo InTeen! Imam 14 godina a za mesec dana punim 15. Pre nedelju dana sam bila sa školom na kampu u Rumuniji. Kamp je namenjen za decu rumunskog porekla koja žive van granica Rumunije. U tom kampu su bila deca iz Srbije, Moldavije i Mađarske. Ja sam se zaljubila u dečka iz Mađarske a on ima 18 godina. Zaljubila sam se tako što sam se sa drugaricom na dobrodošlici slučajno zagledala u njega i on je to primetio i on je gledao u nas. Od tada sam počela da ga pratim i tako to, ali nisam znala ni kako se zove ni ništa o njemu. Onda sam sa drugaricom našla jednog njegovog druga na Instagramu i tražila sam njegove pratioce i samo po liku sam tražila profil i posle dva dana sam ga našla i zapratila sam ga i on mene. Tada sam se sprijateljila sa nekim devojčicama iz njegovog razreda i čim sam spomenula njegovo ime, one su se uhvatile za glavu. Rekle su mi da on ima devojku i da je, izvinite na izrazu, muška kurva. Bilo mi je pomalo krivo ali šta sa se radi. Onda sutradan smo imali neke igre i primetila sam da gleda u mene i održavali smo kontakt očima ali nije bilo rekacije. Kasnije te večeri, bili smo u diskoteci i meni je bilo loše i sela sam na klupu i on je plesao ispred mene okrenut leđima i videla sam da ga je jedan drug gurnuo i nešto mu rekao ma mađarskom i on se okrenuo i seo pored mene. Mene je iskreno bilo sramota ali mi je bilo i lepo. Nismo pričali i kada je došla moja drugarica pitala me je na rumunskom da li mi je bolje i ja sam rekla da jeste, on je otišao. I mi smo se tako gledali svakog dana i pretposlednjeg dana smo otišli u neki zamak i dok smo slušali vodiča, on je stao pored mene i moje drugarice izdaleka su nas slikale i on je video i okrenuo se prema kameri i osmehnuo (imamo lepe slike?) i posle toga je otišao bez reči. Poslednjeg dana sam celo jutro plakala i drugarica me je grlila i on je prolazio pored nas i zastao na 10-ak sekundi i otišao. Kad je ulazio u autobus, tražio nas je pogledom i zastao i gledao je u nas bar minut i ušao unutra. Seo je pored prozora i ja sam gledala u njega i on se osmehnuo i mahnuo i autobus je krenuo… Ja sam plakala kao kiša celoga dana i pola puta. Tužno je to što ga više nikada neću videti zato što se ne može poklopiti da dve države dve godine zaredom budu u istoj grupi. Kad sam stigla kući, poslala sam mu sliku gde smo zajedno i on mi je poslao samo srce ono na Instagramu a svi kažu da je to ispala samo da ne bi sinovao. Ja po cele dane razmišljam o njemu i ne znam šta da radim. Dajte mi neki savet, molim vas.

inteen: Draga čitateljko, svima nam se u životu bar jednom desilo da budemo zaljubljeni, a da se ta naša zaljubljenost ne realizuje i da se sve završi na pogledima i osmesima. Ta čežnja ume da ostavi dubokog traga u nama, pa i da nam pomogne da bolje upoznamo sebe, shvatimo šta želimo, gde grešimo. Nekada prosto nije ni do nas, već je do osobe sa druge strane. Nekada to stvarno nije osoba za nas, koja može da razume naša osećanja. Razlozi mogu biti različiti: ili je to osoba suprotnog pola koja je previše stidljiva, ili umišljena i uobražena, ili je to neko ko je dosta stariji, pa je prevazišao te nivoe komunikacije i teško mu je bez dodatne motivacije i stimulacije da se vraća na to. Naravno, to može biti i neko ko nije dovoljno zero, osetljiv i inteligentan da može da nas razume. Kako god, ja bih na tvom mestu ove događaje preinačila u nešto zaista lepo i dragoceno. Shvati to kao pozitivnu stvar koja se desila na kampu. Vrlo si mlada, puna zanosa i očekivanja, ali ima situacija u životu kada moramo biti realni i aktivni. Ipak ste ti i taj dečko zahvaljujući tebi i tvojoj spretnosti uspeli da uspostavite kakav takav odnos. Mladići umeju da budu uobraženi i očekuju od devojaka da se oko njih trude i vrte. Znam da misliš da bi trebalo da bude obrnuto, ali o ovom dečku si dobila info da ima devojku i nije baš “sladak”, te nisi mogla ništa posebno ni da očekuješ. Dobra stvar je što je bar donekle poželeo i uspeo da odgovori na tvoje poglede i male zahteve. Ipak ste se tek sreli, a i cela situacija kampa je zaista nova i zahtevna, i treba mnogo podešavanja i prilagođavanja (to je novo okruženje sa mnogo novih ljudi i aktivnosti).
Odlično je što si uspela da ga nađeš na Instagramu i zapratila ga. Tako sada  kad god hoćeš možeš da zapodeneš komunikaciju s njim. Olakšavajuća okolnost je što oboje govorite rumunski (kako pretpostavljam), pa možete da birate da li ćete da pišete ili pričate na rumunskom ili na engleskom. Predlažem ti da stisneš petlju i ovu situaciju koristiš da bi vežbala svoj odnos sa mladićima, sam odnos davanja i uzimanja. Ne zaboravi da je nepisano pravilo da od njih dobiješ upravo onoliko koliko daš. Ukoliko daješ više nego što dobijaš, to nije dobro.
Ono što takođe želim da ti kažem je da mi se sviđa što si spremna i sposobna da mladićima pokažeš svoja osećanja, ali bih takođe volela da si još aktivnija s njima i počneš da vežbaš da ulaziš u komunikaciju. Konverzacija koju vodite može da bude o bilo čemu: o vremenskim prilikama, svakodnevnim dešavanjima, muzici, hrani, različitim kulturama, vašim hobijima, poreklu. Zavisi, dakle, s kim razgovaraš, i koliku ta osoba ima širinu i toleranciju na različite teme. Nismo svi isti i ne možeš naučiti da procenjuješ ljude i mladiće dobro ukoliko se ne vežbaš u tome. OK je i da ti zapodeneš konverzaciju, a OK je i da budeš ljubazna kada druga strana to želi. Ukoliko ti se ne svidi, uvek možeš da se izvučeš. Gledaj, naravno, i svoje drugarice i drugove kako to rade kada izlazite i družite se.
Ipak si nešto postigla na tom kampu i pomerila si se s mesta. Bitno je da svakog dana napravimo pomak zbog kog ćemo se osećati bolje, zadovoljnije. Ciljevi koje na dnevnoj bazi postavljamo treba da budu mali  i realni, a i da se uklapaju u one veće. Na kraju, ako ih se držimo i igramo po njima, bez obzira na to da li druga strana sarađuje koliko želimo ili ne, uspećemo da od svih tih događaja, koji su nam se desili, napravimo divne uspomene. Taj dečko nije vredan tvojih suza. Sačuvaj to sećanje kao divnu uspomenu i potrudi se da nastaviš dalje. Želim ti mnogo sreće i piši nam ukoliko ponovo osetiš potrebu za tim.

Piše: Jasna Đorđević, psiholog

  • You must to post comments
Komentar
Post as a guest by filling out the fields below or if you already have an account.
Name*
E-mail*
Website