Plašim se da stupim u vezu

0
0
  • Anonymus postavljeno 07/10/2018 20:23

Zdravo inteen! Nadam se da cete mi pomoći. Ja se družim sa jednim dečakom već godinu dana. Zna sve o meni i ja o njemu, stalno izlazimo, i postali smo najbolji prijateji. On je meni priznao da mu se sviđam u februaru, i to je mene uplašilo pa sam se sklonila malo, srećom pa je bio raspust pa mi je bilo lakše da ga ignorišem. Posle nekog vremena je on rekao da mu se više ne sviđam ali sam posle shvatila da je to rekao samo da bismo nastavili da se družimo. Tokom leta sam ga potpuno ignorisala, nisam znala kako se osećam, da li mi se sviđa ili ne, nisam pričala sa njim. I evo skoro smo počeli opet da se družimo posle 3 meseca, i naravno ja se njemu i dalje sviđam. Ja mislim da se i on meni malo sviđa ali se ja plašim da stupim u vezu sa njim. Problem je što ne znam čega se plašim. Znam da bismo nastavili da se družimo ako raskinemo, pošto smo takvi, zaboravili bismo i nastavili dalje. Ovo bi mi bila prva veza, prvi poljubac itd. Ne želim da se plašim, želim da mu priznam ali nešto me zaustavlja i ne razumem šta. Hvala unapred.

inteen: Draga čitateljko, često se dešava da prijateljstva prerastu u veze jer emocije prerastu u nešto više od prijateljskih, shvatimo da nam dotična osoba odgovara i prija, želimo da provodimo više vremena intimno sa njom i zapravo bi bilo šteta da tako lep odnos ne postane i partnerski. Naravno, tu mora biti uključena i seksualna komponenta, odnosno moramo biti u stanju da tu osobu vidimo i na seksualni, a ne samo prijateljski (ili bratsko-sestrinski) način. Moramo poželeti pored bliskosti i da je poljubimo, zagrlimo, osetimo uzbuđenje, strast pored nje. Ako toga nema, onda ipak ne osećamo ono što je potrebno za vezu. E sad, čak i kada se to desi, kada poželimo da sa prijateljem bude nešto više, pojavljuje se neminovni strah – šta ako ne uspe?. Šta ako ne budemo funkcionisali kao par? Ili ako ne budemo tako dobri partneri kao što smo prijatelji? Pored razočaranja, tu je i rizik da se uništi prijateljstvo. Ti kažeš da veruješ da biste ostali prijatelji čak i da raskinete, ali to ne možeš znati. Neki ljudi ostanu, neki ne. I to je nemoguće predvideti, tako da je ulazak u vezu sa prijateljem svakako rizik. Rizik koji ima smisla preuzeti ako ti je teško da budeš pored njega i družite se jer zaista želiš da bude nešto više. Ali možda se ne treba upustiti u to, ako ti je manje-više svejedno i to radiš više da bi njemu učinila uslugu a manje jer ti to zaista želiš. To su pogrešni razlozi, neiskreni su i teško će nešto dobro odatle izaći. S druge strane, ponekad je nemoguće sa sigurnošću znati šta osećamo prema nekome i moramo da probamo da bismo znali. Zbog toga mnoga prijateljstva prerastu u veze, ali se mnoga i završe raskidom a onda raspadnu jer se prijateljska i romantična osećanja često mešaju. Kažeš da misliš da ti se drug malo sviđa. Iskreno, meni više deluje da pokušavaš da nagovoriš sebe da ti se dopada jer misliš da bi to teorijski moglo da uspe, ali da tu nema osnove za vezu. Možda grešim, jedino ti možeš da znaš šta osećaš, ali nemoj ulaziti u to, ako nisi sigurna. A ukoliko jesi, i baš ti se dopada, onda je vredno rizika jer bi veza mogla da vam bude dobra.

Piše: Jovana Baćigalupo, psiholog

  • You must to post comments
Komentar
Post as a guest by filling out the fields below or if you already have an account.
Name*
E-mail*
Website