Nemam moć da zadržim momka pored sebe i pružim mu ono što želi

0
0
  • inteen postavljeno 03/11/2018 00:11

Imam pitanje vezano za momke. Malo će biti duže, nadam se da ćete imati strpljenja i vremena da pročitate! Naime, imam 17 godina. Do sada sam imala samo jednog momka i hajmo reći jednu “vezu”, mada nije previše trajala da bi se tako nazvala ali eto, reći ćemo tako. Sa tim momkom sam osjetila za jako kratko vrijeme dosta toga, on ne. Odlučio je da prekine uz riječi da nije trenutno za veze, da sam premlada za njega, i tako to… Ne vjerujem da bi sa njim više ikada išta imala, iako mi je još uvijek stako, ali vrte mi se po glavi ova pitanja. Bojim se da on nije prekinuo sa mnom samo zato što mu nije do te veze, već nekako da sam ga ja odbila svojim ponašanjem. I svjesna sam toga. Jako jaaako sam stidljiva i nikada nisam dozvoljavala da mi preblizo prilazi, i kada bi prišao sva bih bila zbunjena, prvi poljubac sam jedva preživjela, a o tome, da ja njemu prva priđem i pokažem mu bilo kakvu vrstu pažnje, da i ne pričam. Nije da nisam željela, već me samo bio strah. Možda nije samo to, nije ni bitno šta je razlog, imao je takav stav, nije želio vezu i to je to, ispoštovala sam. Mene muči pitanje za dalje. Dajem primjer, poslije njega, nikako da naiđe nijedan momak koji bi se meni svidio. Ali baš nijedan. Iako bi nekad oko sebe ili u svojoj blizini imala muško društvo, toliko sam nezainteresovana za bilo koga drugog, niti imam volju da flertujem, da upoznam nekoga, pričam sa nekim, ma nema šanse. Onda na osnovu toga krivim sebe. Da li sam ja ta koja svojim ponašanjem dovodim do toga ili je nešto drugo u pitanju? A stvarno bi željela imati nekoga pored sebe, jer mi već polako fali taj osjećaj. Prošlo je godinu dana otkako sam prekinula sa zadnjim momkom. Takođe i ako na primjer počnem da pišem sa nekim momkom, nakon vrlo kratkog vremena, on prestaje da se javlja i nemamo više nikakav kontakt. Kao što sam rekla, svjesna sam da imam malo dozu, hajmo to nazvati, drskosti. Ne podnosim da o meni neko loše misli ili priča, pogotovo muškarci i onda kao samoodbranu na njihovo neko intimnije pitanje ili pitanje koje mi u tom momentu ne odgovara, odgovorim jako drsko i sa stavom, mada koliko sam primjetila, to ih jako odbija. Zanima me da li griješim? I opet kažem, ovo su samo pretpostavke, da ja njih odbijam od sebe zbog ovoga, možda postoji nešto sasvim drugo, ali vjerujte mi ja ne znam šta, a toliko bi voljela da znam. Čime ih ja odbijam od sebe? Ako pričamo o fizičkom izgledu, smatram za sebe da sam poprilično zgodna i da i gore cure, ne samo po izgledu već i ponašanju, imaju momke. Znači, čisto sumnjam da je fizički izgled u pitanju. I prva ja ne gledam i ne osuđujen nikoga na osnovu izgleda, nije mi to neka bitna stavka u životu. Ne znam kako da vam pojednostavim pitanje a da me razumijete. Nekako imam osjećaj da nemam tu moć zadržati muškarca pored sebe i da mu ne mogu pružiti ono što on želi, ma koliko se trudila. Nekada se zamislim, pa skontam da dosta mlađe djevočice imaju momke sa kojima su srećne, ništa nisu zrelije od mene, na koji način ih one “zadrže”. Takođe želim da kažem da me”dječacici “ ne zanimaju naročito. Uvijek se nekako zagledam u 3-4 godine starijeg momka. Možda je i to problem, jer oni obično traže neke starije i iskusnije cure. Ne znam ni sama više, ne znam šta da mislim. Želim da čujem vaše mišljenje, vidim da na mnoge teme dajete jako opširne i uvjerljive odgovore, pa bi mi jako značilo ako bih mogla da čujem vaše mišljenje u vezi svega ovoga. Veliki pozdrav!

inteen: Draga čitateljko, danas nije lako ni mladim devojkama, ni ovim malo starijim, da nađu momka. Preporuka je naoružati se strpljenjem i vežbati muško-žensku komunikaciju. Potragu za dečkom shvati kao putovanje na kome treba mnogo toga da naučiš i o sebi i o drugima.
Za sebe kažeš da si stidljiva i umeš da budeš prgava, drska, kako si napisala. Moram da istaknem da te dve osobine neretko idu u kompletu. Jednostavno neke stvari ne voliš i to je OK. Posebna si, i ne može svako to da razume. Svaka osoba je priča za sebe i jedinstvena je, te je vrlo važno da naučimo da prihvatimo sebe u celini, što znači da zavolimo i svoje vrline i svoje mane.
Stidljivost se može pobediti na nekoliko načina. Obično je najbolje udružiti ih. Jedan način je odlazak kod  psihoterapeuta i rad na sebi, a drugi druženje, kako sa osobama suprotnog, tako i sa onima istog pola. Vežbanje druželjubivosti može da ti omogući dolazak do informacija i novih poznanstava i mnogo pozitivnih identifikacija sa osobama koje su drugačije od tebe i spretnije u nekim stvarima. Poznato je da je najbolje vršnjačko učenje, pa od svojih poznanica i drugarica koje, veruj mi, imaju slične probleme kao i ti, možeš svašta da naučiš. Ti ne znaš kako je njima sa momcima. Na oko sve može da deluje idilično, ali iza kulisa situacija može da bude i te kako komplikovana. Imaj to na umu. Nije sve uvek kao što izgleda.
Odlazak kod savetodavca i psihoterapeuta, sa druge strane, može da bude dragoceno iskustvo, jer tako dobijaš priliku da u jednom sigurnom i podržavajućem okruženju preispitaš svoje stavove i uverenja i promisliš šta su tvoje snage, šta slabosti, šta voliš, šta ne voliš, uvidiš kakvi ti se momci sviđaju, a kakvi ne… Ukoliko želiš, možeš se obratiti psihologu škole ili stručnjaku u svom domu zdrvlja.
No, pre svega, probaj da staviš na papir šta bi volela da tvoj budući dečko ima i kako da se ponaša prema tebi, taksativno nabroj to po tačkama. Zatim počni da se ponašaš tako prema sebi. Moraš imati neko polazište i osnovu. Osim toga, pitaj ljude koji su ti bliski šta misle da su tvoje snage, u čemu si dobra i šta vide kao tvoje slabosti. Šta kod tebe vole mnogo, a šta manje. I sama bi mogla da napraviš listu od 20-tak stvari i osobina koje voliš kod sebe i u kojima si dobra.
Pokušaj da se otvoriš ljudima i razgovaraš sa njima o onome što te tišti i ne uzimaš odbacivanja momaka zdravo za gotovo. Razmišljaj kako oni sa kojima ne možeš glatko da komuniciraš nisu za tebe, jer da jesu, sve bi se odvijalo drugačije. Za dobru komunikaciju nikada nije zaslužna samo jedna osoba, već dvoje ljudi. Srećno i pozdrav!

Piše: Jasna Đorđević, psiholog

  • You must to post comments
Komentar
Post as a guest by filling out the fields below or if you already have an account.
Name*
E-mail*
Website