U POVERENJU

Delujem ravnodušno, posebno prema osobama koje mi se dopadaju

it  | 

Ćao inteen. Imam 15 godina i oduvijek problem s ovim. Naime, na prvi dojam sam ravnodušna. Ne uvijek ali uglavnom. Onda kasnije me ljudi bolje upoznaju i kažu da sam zanimljiva. Ja ne volim to što kad mi se neka osoba sviđa ja sam previše ravnodušna prema toj osobi. Čak i kad saznam ili primjetim da se i ja sviđam toj osobi i dalje se ponašam kao da me ta osoba nikako ne zanima. Inače kad mi se netko sviđa ne gledam ga u oči i izgledam baš hladno. Želim se promijenit ali bojim se da ne otkrijem previše svoja osjećanja al na kraju uvijek uprskam i propustim priliku i bude mi jako žao. Bude mi žao jer kad vidim tu osobu ponašam se kao da mi ništa ne znači a navečer samo mislim o toj osobi.

inteen: Draga čitateljko, mislim da tvoj problem zavređuje veću pažnju i ozbiljniji rad sa psihoterapeutom. Ne znam iz kog si grada, ali znam da gotovo u svakom gradu u regionu možeš da se raspitaš ko je dobar u svom poslu i nađeš dobrog psihoterapeuta bilo u državnoj službi ili u privatnoj praksi. To što se plašiš sebe i drugih, ispoljavanja svojih osećanja i reakcija na njih, bilo da su pozitivne ili negativne, nije dobro i koči tvoj razvoj. Tako ne možeš da upoznaš dovoljno ni sebe niti druge, te ne možeš biti zadovoljna. Zašto je opasno otkriti svoja osećanja? Šta može ružno da se desi ako pokažemo drugome ko smo, a naročito nekome ko nam se mnogo sviđa? Da li baš svako mora da nas prihvati i da li možemo da podnesemo da nas neko ko nam se sviđa odbije i odbaci? Zašto da i zašto ne? Da li je lakše živeti u iluziji, iščekivanju, neizvesnosti, snovima, nego u realnosti? Sve su to pitanja koja bi trebalo da istražiš sa stručnjakom Postoje dva načina da dođeš do rešenja problema. Pojednostaviću time što ću napisati da do rešenja možeš stići induktivnim putem – od pojedinačnog ka opštem ili deduktivno – od opšteg ka pojedinačnom. Na psihoterapiji možeš da naučiš kako da ideš protiv te unutrašnje inercije i ponašaš se suprotno svojim strahovima i kočnicama. Sa druge strane, možeš da naučiš odakle ti strahovi dolaze, zašto su nastali, ko ih je generisao i šta i ko ih održava, te da nađeš novu snagu i oslobodiš energiju da strahove prevaziđeš. Dakle, vežbom ili razumevanjem možeš doći do rešenja i za to ti je neophodna saradnja sa stručnjakom. To može biti neko kognitivno – bihejvioralne orijentacije ili REBT orijentacije, kao i neko ko se bavi psihoanalizom. Razmisli o svemu i porazgovaraj sa ljudima koji ti mogu pomoći. Možda bi najbolje bilo da to bude starija osoba od poverenja, školski psiholog, psiholog iz doma zdravlja, ili član porodice, porodični prijatelj, stariji brat, sestra. Sigurno postoji neko sa kim si opuštenija i otvorenija i pred kim manje strepiš od pokazivanja i obelodanjivanja svojih osećanja. Srećno!

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.