U POVERENJU

Odrekla sam se svojih snova

it  | 

Zdravo! Pišem vam prvi put i nadam ne i poslednji. Mnogo mi se dopada vaš rad i brzo sam stekla poverenje i divljenje prema vama. Naime, do skoro sam bila tinejdžer i nisam sigurna hoćete li objaviti ovo, jer ne znam kolika je životna dob onih koje savetujete. Elem, druga sam godina fakulteta koji se nalazi u mom gradu i to je bio moj ne baš prvi izbor, ali zadovoljna sam kako napredujem. Želim da se ispišem kako nemam neku motivaciju i plašim se da ću svakog trenutka posustati da ovo iznesem do kraja, odnosno da diplomiram. Dok sam bila u srednjoj školi maštala sam kako ću otići u drugi grad na studije sa svojom najboljom drugaricom, biti u domu, imati cimerke, prijatelje, dečka i malo više slobode. Moja mašta se raspršila pred sam kraj srednje škole kada je drugaricina baba plakala kada smo ostale same, jer moja najbolja drugarica nema roditelje, samo babu. Plašila se kako će bez nje itd. Bilo mi je mnogo žao. Moji roditelji su bili jako dobri prema meni, ne govoreći mi da ne žele da odem, posebno mama. Bila sam tako rastrzana. Kada sam se požalila sestri da ne znam šta da radim, samo mi je rekla da li ja stvarno mislim da će moći da me školuju tako daleko? Radi se o susednom gradu! Razmišljala sam dugo. Moja empatija je preovladala, ostala sam. Svaki dan putujem autobusom na fakultet koji je daleko nekih petnaest kilometara, najbolja drugarica je našla dečka i zapostavila me, roditelji su me zanemarili i zatrpali obavezama. Nemam život, nemam prijatelje, ne mogu da ostvarim vezu, a više nemam ni snove. Ne znam šta da radim. Samo želim da kažem da mi je došlo glave to što sebi nisam bila na prvom mestu. Možda je ovo i dobro za mene na neki način. Možda. Volela bih da pročitam vaše mišljenje. Izvinite što sam se raspisala. Hvala unapred, pozdrav!

inteen: Draga čitateljko, važno je da nam napišeš dovoljno podataka da bismo stekli uvid u tvoju situaciju. Hvala ti! Tvoja situacija jeste u neku ruku specifična i teška, jer si na sredini studija i ima još dosta zahteva na koje treba da odgovoriš i prilagodiš se. Nekada nam se u tim prelomnim momentima čini da nam ništa ne ide, a pogotovo ako skrenemo fokus sa glavne stvari u svom životu, a u tvom slučaju je to fakultet i studiranje. Ne mislim da si pogrešila po pitanju svojih izbora, već da si postupila racionalno uzimajući sve faktore u obzir i upisala taj fakultet. Nisi želela nikoga da povrediš, mučiš i imala si dovoljno empatije, što je sasvim OK i čini te zrelom osobom. Da si otišla u drugi grad, bilo bi ti s jedne strane lakše, a s druge teže. Možda bi imala više slobode i prostornu samostalnost u odnosu na rodni dom, ali bi morala da nađeš neki honorarni posao ili više njih kako bi mogla da podmiriš sve svoje potrebe. Probala bih da gledam na sve što je sada u tvom životu aktuelno sa vedrije strane. Dobro je što si fokusirana na fakultet, a dobro bi bilo da počneš da razmišljaš kako bi mogla da proširiš krug prijatelja. Jedno od rešenja je da kreneš da učiš sa nekim ili u grupi. To vreme je uvek prepuno momenata za druženje i ljudi se tako zbliže za ceo život. Takođe bi bilo dobro da razmišljaš i gde bi mogla svog budućeg dečka da sretneš. Jedna od najvažnijih stvari u životu je da budeš aktivna. Nekada, kada nas pritisnu obaveze, pokušavamo da pobegnemo u defetistička, malodušna, razmišljanja kako nam ništa ne polazi za rukom, umesto da sebi priznamo da moramo mnogo da se potrudimo i stvorimo naviku da nam trud postane normalna stvar. Imaš veliku perspektivu. Nisi nam napisala koji je bio tvoj prvi izbor fakulteta i gde si sada, šta studiraš. Ono što je fakat je da, posle osnovnih studija, koje verujem planiraš da završiš u roku, možeš da upišeš master u nekom drugom gradu ili doktorat, čak i u inostranstvu i tako sebi izgradiš još bolju budućnost, upoznaš novu kulturu, nove ljude, naučiš jezik, dobiješ stipendiju i potpuno se osamostališ. U najmanju ruku možeš po završetku fakulteta da nađeš posao u drugom gradu. Sve što sada treba da radiš da bi to postigla je da budeš vredna, redovno učiš i radiš, i raspituješ se kroz komunikaciju sa obrazovanim i zanimljivim ljudima o opcijama za zaposlenje, kao i o univerzitetima u inostranstvu ili regionu na kojima bi eventualno mogla da nastaviš školovanje. Druženje postane sastavni deo ovih aktivnosti. I sama si rekla da si zadovoljna kako ti ide faks, pa ne znam zašto bi to sad kvarila. Ima mnogo toga što možeš da ostvariš. Čitav život je pred tobom. Ne dozvoli da te spotiču i sapliću sitne svakodnevne peripetije i problemi koji se javljaju, jer su oni sastavni deo života i neminovnost. Preispitivanja prošlosti su dobra jedino da bi znala kako da se bolje ponašaš najpre prema sebi I postaviš bolje ciljeve za budućnost. Dakle, postavi svoje ciljeve i “teraj” – budi uporna dok ih ne ostvariš. Nekoliko krupnih ciljeva i mnogo sitnih, ostvarivih na kratke staze koji se uklapaju u ove krupne – to je preporuka. Tako ćeš sebe staviti na prvo mesto, a sadašnju situaciju posmatraj samo kao dobijanje na vremenu za pravljenje bolje i obuhvatnije životne strategije i plana.Sadašanja situacija treba da ti bude odskočna daska za dalje!

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Pixabay

1 Komentar

  1. Anonymous

    14/10/2018 at 01:44

    Hvala Vam na ovako opsirnom odgovoru. Pozdrav!

Ostavi komentar

Your email address will not be published.