U POVERENJU

Prva sam godina srednje škole, teško mi je i sve više posustajem

it  | 

Zdravo InTeen! Nije prvi put da vam pišem, pratim dugo vašu stranicu, nego da ne gnjavim mng sa ovim da pređem odmah na stvar. Prva sam godina srednje škole. Kako još uvek nisam sigurna čime tačno želim da se bavim, upisala sam gimnaziju. Zahtevna škola što se učenja tiče. U tome je i problem. Ja nisam neko ko voli da uči i ko je uvek imao sve petice. Kako vreme odmiče sve više posustajem i sve mi je teže. Moj brat je veoma lođ đak pa svi očekuju uspeh u školi od mene, svi vrše pritisak sa svih strana… To mi najteže pada. Pričaju kakva budućnost može biti ukoliko posustanem, što mene veoma plaši. Bojim se šta me čeka dalje, ne znam kako da taj strah prevaziđem ili bar umanjim. Od porodice dobijam mnogo više kritika nego pohvala, osećam kao da nemam podršku, nekog ko će da mi da vetar u leđa. Najveći problem mi je matematika, zato sam upisala jezički smer, ali je program ove godine isti za oba smera. Problem mi je i istorija. U osnovnoj sam toliko ubedila sebe da ja to ne mogu. Nastavnik je uvek izgledao nezainteresovano za ono što predaje, kasnio na časove po 20 min, a za usmeno ili pismeno odgovaranje smo imali 100+ strana, a pola lekcija nije predavao jer nije dolazio na časove. Istorija je svim đacima bila najteži predmet u osnovnoj, ali se većina poboljšala u srednjoj, samo sam ja u istom mestu, ubeđena da to ne mogu i nikad neću moći. Ne znam šta da radim, sve mi je već preko glave, zbog količine koju svaki dan moram da učim. Ne znam šta da radim… Izvinite što sam se ovoliko raspisala, pokušala sam da što bolje objasnim situaciju u kojoj sam. Nadam se odgovoru u što kraćem periodu, jer mi je ovo zaista hitno!

inteen: Draga čitateljko, polazak u srednju školu, pogotovo zahtevnu kao što je gimnazija, većini mladih predstavlja problem. To je ogromna životna prekretnica koja uključuje više promena i dešava se u vreme mnogih turbulencija. Naime, ne samo da menjaš školu koja je sada odjednom mnogo zahtevnija i teža, nego se menjaju i profesori koji traže više, manje su tolerantni jer smatraju da gimnazijalcu ne treba preterano popuštati. Pored obima gradiva, na te nove profesore nisi navikla, pa moraš svakog ponaosob da upoznaš, skontaš koliko traže, kako rade i navikneš se na sve to. Neki će biti bolji, kao što je verovatno tvoj profesor istorije, ali neki će sigurno biti mnogo veći problem sada nego u osnovnoj školi. Onda je tu još jedna ogromna promena – društvo. Iako su se možda neki ljudi iz tvoje osnovne škole upisali u istu gimnaziju, ipak se sa promenom društva čovek oseća kao da mu je neko malo izmakao tlo pod nogama. Fali ti rutina, podrška na koju si navikla od drugarica, svakodnevne priče se menjaju i svemu tome se treba prilagoditi, uspostaviti neki novi poredak stvari. I na kraju, povrh svega, menjaš se ti. Sazrevaš, odrastaš, srednja škola je period kada đaci od dece postaju ljudi, formiraju kao ličnosti, tada se dogode najveće promene i na fizičkom i na psihičkom planu. I sve su to stvari koje ovaj period u kome se ti nalaziš čine izuzetno teškim
E sad, ti imaš dodatno konkretan problem sa dva predmeta. I izgleda mi da kod oba tvoj stav doprinosi problemu. Naime ti si sebe ubedila da ti ne ide matematika i da je istorija nenaučiva i to te sada koči da postigneš željeni uspeh. Prvo svakako moraš da se zapitaš da li je gimnazija koju si upisala objektivno preteška za tebe. S obzirom na to da ni u osnovnoj nisi bila super đak i da, kako kažeš, ne voliš da učiš i već u oktobru ti je dosta svega, možda je bolje da sada prelomiš da li je smislenije da promeniš školu ili prihvatiš činjenicu da ćeš se naredne četiri godine ubijati od učenja, a rezultati verovatno neće biti toliko dobri (u odnosu na to koliko učiš). Ako odlučiš da ostaneš u školi, pre svega treba da znaš da je prva godina uvek najteža jer se još prilagođavaš i navikavaš. Hoću da kažem, trebalo bi da je ovaj period u kome si sada najgori, a posle ide lakše. Ali takođe ne možeš da očekuješ od gimnazije da ikada postane laka. Što se istorije i matematike tiče, mislim da je najvažnije da ne bežiš od njih jer ako sada ne ispratiš gradivo, stvore ti se rupe u znanju i naređaš loše ocene, posle će ti biti hiljadu puta teže da to nadoknadiš i popraviš. Mislim da je sasvim u redu da odeš kod oba profesora i iskreno kažeš kako stoje stvari: da si se oduvek mučila sa matematikom i da se istorije plašiš jer si imala loše iskustvo u osnovnoj školi. Onda ih zamoli za koji dopunski čas, kako bi uspela da uđeš u štos i razbiješ predrasude koje imaš. Dalje, obavezno zamoli drugove koji su dobri iz dotičnih predmeta da ti pomognu i učite zajedno. Tako ćeš videti da je moguće sve to donekle savladati i biće ti lakše. Ali svakako opet moraš da prihvatiš činjenicu da će ti, ako ostaješ u teškoj školi, često biti teško i da ćeš se verovatno do kraja mučiti sa ta dva predmeta.
A što se pritiska roditelja tiče, s jedne strane je razumljivo jer se oni plaše za tvoju budućnost i možda se isto pitaju da li je izabrana škola preteška za tebe, ali je s druge strane važno da malo olabave pritisak kako ti sve to ne bi predstavljalo dodatni problem. Mislim da bi trebalo da porazgovaraš s njima o svemu ovome i izraziš svoje strahove i dileme. Važno je da im kažeš da daješ sve od sebe i lošije ocene nisu rezultat tvog nerada već nesnađenosti i težine škole. Ne znam da li i oni možda mogu da ti pomognu da savladaš istoriju, da li mogu da priušte poneki privatni čas iz matematike itd, ali je svakako najvažnije da razumeju da ti daješ sve od sebe. Takođe možeš da im objasniš da nije baš fer da sva očekivanja budu na tebi zato što je brat loš đak i da ti to stvara dodatni pritisak koji ti u ovom trenutku samo otežava stvari. Na kraju, slobodno zatraži više podrške od njih, to nije sramota, reci im da ti je potrebno više ljubavi i ohrabrenja u ovom trenutku a manje kritike.

Piše: Jovana Baćigalupo, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.