U POVERENJU

Osećam se kao da ne postojim

it  | 

Dragi inteen, imam 15 godina i ove godine sam krenula u srednju školu. Kroz osnovnu školu sam se družila sa 3 prijateljice ali one su otišle sa društvom u ekipu koja ih čak i nije poštovala ali bilo im je draže biti u ekipi nego sa mnom. Imam isti problem i u srednjoj. Počela sam se družit s 3 prijateljice ali 2 su već otišle od mene a čini mi se da će i ova jedna uskoro otići od mene jer im je svima ljepše u ekipi (znam to jer stalno kad sam se s njima družila predlagali su da idemo u određenu ekipu i jesmo ali ja više nisam htijela bit u toj ekipi jer mi se nije svidila). I ja isto volim više ekipu, nebitno je li muska ili ženska, ali do sada koja god ekipa je bila, nije mi odgovarala, jednostavno nije to moje društvo. Uglavnom se sve svodi na tračanje i vrijeđanje i uvijek je jedna osoba glavna kojoj se svi dive. Pokušala sam svim silama naći prijateljicu sličnu meni i to radim već godinama i išla sam i na sportove i sekcije razne, ali ljudi odu nakon nekog vremena od mene, kada shvate da žele ipak biti viđeni, da budu u ekipi i to bilo kakvoj. Stvarno se mogu svima prilagodit, nije problem, pa i s tim koji se prave važni sa svima nađem zajednički jezik i ljudi kažu da sam zanimljiva osoba ali nitko me nikad ne zove. Ne sjećam se da mi je ove godine itko poslao poruku da izađemo vani. Stalno ja sve prva pravim i svak me odbije svaki put i prestala sam imati samopouzdanja u sebe i boli me to što me nitko ne zove vani i svaki put me odbijaju kad ih zovnem i to ne određeno društvo, nego svi mogući ljude koje poznajem. Osjećam se kao da ne postojim. Vikendom i petkom umjesto da izađem, ja nemam s kim izać pa ostanem kući.

inteen: Draga čitateljko, čini mi se da je najlakši izlaz iz ove situcije u kojoj si ulazak u neku ekipu. Stvari mogu da se postave jednostavnije i tako da, od ekipe u kojoj se krećeš, a ne mora da bude samo jedna, možeš da uzmeš ono što ti odgovara, a odbaciš ono što ne voliš. Normalno je da ćeš sa nekima od njih biti bolja i slagati se, dok ćeš sa drugima moći da izađeš na koncert ili provedeš čak i novogodišnju noć, ali tu neće biti naročitog zbližavanja, bliskosti i razmene osećanja. Jednostavno je tako. Retki su ljudi sa kojima ćeš se poklopiti u baš 90% stvari. Sve i kada izgleda da je tako, za većinu ljudi se, nakon određenog vremena ispostavi, da nisu takav kapacitet. I sama si se u to, koliko vidim, uverila. Bitno je, dakle, da ti malo preformulišeš svoje ciljeve i kao prioritet postaviš druženje i provođenje vremena u socijalnim aktivnostima, te i da prihvatiš da će ti ponekad biti dosadno i neki sadržaji koje ti ekipa nudi biće s tvoje tačke gledišta površni i banalni. Tada je ključno da kažeš sebi: “Pa šta. Imam različite ljude oko sebe i sa svima njima je dobro da naučim da komuniciram.” Ovo jeste važno jer ćeš u životu stvarno sretati ljude različitog uzrasta, socijalnog statusa, obrazovanja, inteligencije i senzibiliteta, a koji su ti zbog nečega potrebni na duže ili kraće vreme.
Pored svega ovoga, shvatam da imaš potrebu i da se istakneš u društvu i budeš zbog nečega bitna. Nekome to dođe prirodno, jednostavno je duhovitiji od drugih ili na drugi neki način privlačniji Može prosto biti i napadan, ne sporim to, iako sam kao i ti sklona da to ne odobravam. Tvoj zadatak je, pored toga što bi valjalo da uvežbavaš provođenje vremena sa ekipom i utvrdiš u čemu si zaista dobra i šta su tvoje posebnosti. Tako ćeš se bolje osećati i sama sa sobom, a i u društvu. Samopouzdanje će ti skočiti. Probaj da nađeš bar 10 stvari u kojima si uspešna. To može da bude i fizička osobina, jer je za devojku značajno da ima lepu kosu ili frizuru koja je posebna jer joj lepo stoji, neobičnu šminku, stil oblačenja… Sigurna sam da imaš mnogo kvaliteta.
Slažem se da je lakše kada imaš jednu drugaricu sa kojom sve možeš da planiraš, ali ako to nije moguće, bolje od opcije da sediš sama kod kuće, je da probaš da se družiš u grupi. Ako dovoljno dugo istraješ, videćeš da to nije tako teško i da i tamo zasigurno ima ljudi na koje možeš da se osloniš, kojima se sviđaš i na koje bi mogla da se ugledaš bar u nekom smislu i što se nekih postupaka tiče. Zamisli sve to kao studiju u kojoj si ti glavni istraživač. Ono što je definitivno tačno je da ti vodiš glavnu reč kada su u pitanju tvoj život, tvoja osećanja i izbori koje praviš. Trudi se da period u kome si shvataš kao prelaznu fazu ka nečemu drugačijem i zanimljivijem. Možeš pročitati i naše tekstove Zatvaram se u sebe i ne znam kako da počnem da idem među ljude i Nemam stalne prijatelje i niko me ne zove da izađemo i videćeš da se i drugi tvoji vršnjaci suočavaju sa sličnim problemima. Želim ti sve najbolje u narednom periodu. Srdačan pozdrav.

Piše: Jasna Đorđević, psiholog i porodični terapeut

Ostavi komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.