U POVERENJU

Imam osećaj da sam zapala u blagu depresiju

it  | 

Dragi inTeen, u poslednje vreme osećam se malo depresivno, prazno. Imam 16 godina i jedan duži vremenski period nisam imala dečka (doduše imala sam ih svega 3 do sada), ali nekako mi mnogo nedostaje taj osećaj kada imam od koga da dobijem poruku za laku noć uz ono “volim te”, fale mi zagrljaji i maženje sa nekim. Jednostavno, kao da me neke stvari pokreću a ponekada i motivišu. Ne kažem da je to sve u životu, ali postoje neke stvari kojima se posebno radujem kao što su zagrljaj, maženje, pričanje, dopisivanje do kasno… Ništa od toga ne doživljavam već jedan duži vremenski period i inače sam osoba koja je vrlo emotivna ali u ovom periodu sam se nekako podosta promenila i ne dotiču me ni neke najkrupnije stvari. Na sve reagujem totalno površno i takoreći, postala sam hladnokrvna. Imam prijatelje u školi ali van škole ne izlazim toliko, uglavnom ili spavam ili učim, totalno me ne zanima ništa. Poverila sam se mami i ona je rekla da nemam razloga da budem toliko depresivna jer je i ona primetila da se neuobičajeno ponašam. Rekla mi je da su dečaci uglavnom prolazna stvar i da bi bilo bolje da se fokusiram na neke korisnije stvari kao što su škola, čitanje… Nažalost, te stvari doživljam samo kao obavezu, ali bez obzira na to odličan sam đak, i jednostavno takve stvari me ne ispunjavaju toliko. Možda je “blagi vid depresije” prejaka reč ali primećujem promene u svom ponašanju i načinu života i volela bih da nekako mogu da se vratim na staro. Bila bih vam veoma zahvalna ako biste mi pomogli nekim savetom i mišljenjem o ovome. Lep pozdrav.

inteen: Draga čitateljko, vrlo si mlada i ovo što ti se sad dešava samo je faza usporavanja i skupljanja snage za dalje. Normalno je da si potištena što nemaš dečka. Svima nam je potrebna ta pažnja i vrsta ljubavi, ali je povremeno, kada dođu ti periodi praznog hoda, potrebno i da imaš strpljenja, tolerancije za sebe i stisneš zube da izdržiš taj hod kroz malo dublju, hladnu vodu, sa glavom iznad nje, naravno. Važno je da zadržiš konce u svojim rukama, kako kaže i tvoja mama, jer će sve uskoro doći na svoje mesto. Treba da nastaviš sa svojim uobičajenim rutinama. Tvoj uspeh i tvoje potrebe treba da ti budu na prvom mestu, a na drugom mestu tvoj izabranik. Bitno je zadovoljiti ljubavne i emotivne potrebe, ali je mnogo važnije voleti sebe i uživati u sebi, izlaziti, družiti se. Od sedenja u kući i tapkanja u mestu, uz žalbe, nema koristi.
Druga je stvar ako ti ne vidiš način da izađeš iz te kolotečine u koju si upala, i jednostavno se sada ne osećaš dovoljno motivisano, inspirisano i kreativno da kreneš u akciju i aktivno tražiš dečka. Moraš priznati da je velika razlika između onoga kada smo pasivni i čekamo da se stvari dese same od sebe, i kada smo aktivni i smišljamo i pravimo prilike za nova poznanstva i događaje. Razmisli o tome i probaj da razgovaraš sa vršnjacima i starijima o opcijama i načinima da proširiš svoj krug poznanika, drugova i prijatelja.
Ono što bih takođe htela da istaknem je da si sasvim normalna i tvoje iskustvo je sasvim na mestu za tvoj uzrast. Prosto shvati ovaj period kao period odmora od svega i sređivanja utisaka, i ne krivi sebe, već probaj da uživaš u tom preispitivanju gde si, ko si i šta želiš od sebe i ljudi koji te okružuju.
Ukoliko smatraš da ti moj odgovor nije dovoljan i tvoja situacija zahteva ozbiljniji rad u četiri oka, preporučila bih ti da porazgovaraš sa psihologom škole ili savetodavcem iste ili slične profesije iz doma zdravlja – zdravstvenim psihologom ili psihijatrom iz razvojnog savetovališta. Podeli sa njim svoje dileme i probajte zajedno da nađete rešenje. Period u kome si nije jednostavan i potrebno je mnogo strpljenja i saosećanja da prihvatimo i zavolimo sebe i onda kada imamo osećaj da nam ne ide, baš nam i nije do akcije i ludog provoda. Mnogo te pozdravljam i budi slobodna da nadalje deliš s nama svoja osećanja i razmišljanja.

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.