U POVERENJU

Ne čujem dobro i zato me mnoga deca zezaju

it  | 

Zdravo, imam 16 godina i veliki problem u životu, a to je što ne čujem dobro. Od kada su saznala deca iz okoline, stalno su me zafrkavali i davali nazive tipa “gluva” i tipa tako. To me je mnogo bolelo da sam imala velike komplekse. Ali danas sam jača ali kad neko to pomene, zaplačem. Kažu mi “ne umeš da se pomiriš sa činjenicom da ne čuješ”, ne shvataju kako je teško. Glas mi puca i na ivici sam suza svaki put kad krenem nekom da ispričam, zato niko osim dece iz okoline i moje porodice ne zna, ne volim sažaljevajuće poglede upućene meni.

inteen: Draga čitateljko, živeti sa bilo kojom vrstom hendikepa jeste jako teško. Već sama činjenica da nismo kao ostali, odnosno da određene stvari ne možemo da iskusimo na isti način je bolna. I samim tim, ti ćeš neminovno imati specijalan tretman. Zezali te ili ne, ljudi će morati da pričaju glasnije u tvom prisustvu ili se okrenu ka tebi kako bi mogla da im čitaš sa usana. Biće ti teško da pratiš konverzaciju u grupi i nastavnici će morati da ti izlaze u susret i daju ti, na primer, da odgovaraš pismeno pre nego usmeno. Dalje, gde god se budeš nalazila, uvek će biti loših i bezobzirnih ljudi koji će te zezati i neće razumeti koliko ti je teško, ali će oni, nadam se, biti u manjini. I moraćeš da naučiš da ih ignorišeš kao nevažne, jer je reč o osobama koje nisu vredne tvog nerviranja. Isto tako se nadam da ćeš nailaziti na još više empatičnih i dobrih ljudi koji će te prihvatiti zajedno sa tvojim hendikepom, koji će možda govoriti glasnije ili razgovetnije u tvom prisustvu, ali te neće doživljavati kao drugačiju.
Opaska koju si navela u pitanju da “ne umeš da se pomiriš sa činjenicom da ne čuješ” je tačna. Bez prihvatanja takvog stanja stvari, nećeš nikada moći lepo da se uklopiš, prilagodiš i naučiš da sa tim što je normalnije moguće živiš. Naravno da ljudi ne znaju kako ti je i naravno da je lako govoriti takve fraze, ali je to jedini način. Ti prvo sebe moraš da prihvatiš da bi te prihvatili drugi. Ono što je vrlo bitno da razumeš je da ti nisi kriva za to što ne čuješ dobro, to je fizički nedostatak sa kojim relativno normalno žive milioni ljudi i nemaš apsolutno ničega da se stidiš. Ti si nagluva i to je sasvim OK. To ne govori ništa o tebi kao osobi, tvojoj ličnosti, tome da li si dobar prijatelj ili ne, da li si pametna ili ne, vredan ili lenj učenik, duhovita ili dosadna itd. Ako te neko naziva gluvom, ti reci: da gluva sam, je l’ imaš problem s tim?. Nemoj da kriješ taj nedostatak jer to nije sramota. I to je najvažnije. Nemoj da se postaviš u situaciju kao da treba da te bude stid, jer zaista ne treba. Ako nastupiš sa samopouzdanjem, ljudi će te više ceniti, a manje zezati.
Da bi sebi olakšala funkcionisanje, nabavi slušni aparat, ako takva mogućnost postoji, zamoli ljude da te gledaju kada ti se obraćaju i jasno izgovaraju reči, objasni im da je bolje da ti pišu SMS nego da te zovu, ali nemoj da se izvinjavaš, nemoj da se pravdaš, pomozi društvu da bolje razume tvoje stanje, pričaj o njemu, kaži im kako da ti olakšaju. A onoga ko te zeza postidi. Kaži da je prejadno zezati nekoga sa bilo kakvim nedostatkom, da to mnogo više govori o njemu nego o tebi, a onda se okreni i idi kod ljudi sa kojima se osećaš dobro i koji su ti pravi prijatelji. Potpuno sam sigurna da će te većina prihvatiti, ako nastupiš sa određenom dozom samopouzdanja. Probaj i videćeš da je tako. Srećno!

Piše: Jovana Baćigalupo, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.