U POVERENJU

Imam osećaj da mi je koža tesna i želim sve na sebi da promenim

it  | 

Dragi inteen, obožavam da čitam sve tvoje rubrike (naravno pogotovo one gde se postavljaju škakljiva pitanja) i zaista je super magazin. Ovaj put želela bih da me malo posavetujete ili bar kažete da je to normalno:) Zapravo, nikada do sada nisam imala toliku želju (imam 18 godina i ranije mi se javljao taj osećaj ali ne u tolikoj meri) da želim nešto na sebi da promenim. Ne znam da li je to kriza identiteta ali doslovno osećam kako mi je koža tesna. Inače sam riba u horoskopu (bitno je napomenuti jer obožavam promene zaista, jedino se u tome pronalazim) i zaista se trenutno osećam tako nekako čudno. Ošišala bih se, ofarbala bih se, istetovirala, počela drugačije da se šminkam, svu bih garderobu bacila i pokupovala potpuno novu, želim da promenim ponašanje, izgled, pristup, odnose sa ljudima, ama apsolutno sve. Možda to ima neke veze sa tim što sam skoro raskinula sa dečkom koga sam stvarno mnogo volela… Ne znam dragi inteen, lakše mi je kada ovako podelim “problem” sa nekim iako uvek imam osećaj da niko ne može da me shvati. Promenila bih sve sada i odmah ali guše me ta pitanja “pa šta će drugi reći, možda se nećeš promeniti nabolje..” i još gomila sličnih. Ljuuuudiiiii pomagajte kako znate i umete osećam da doživljavam slom nerava!!!!!!!

inteen: Draga čitateljko, želje za promenama su normalni deo života, a pogotovo odrastanja. U tvojim godinama se ljudi najviše i menjaju, formiraju se kao ličnosti i kada uporedimo sebe sa 14 i 20 godina, moglo bi se reći da smo potpuno drugačije osobe. Samo što te promene dolaze postepeno, a ne preko noći, pa ih ni mi, a ni okolina, ne primećujemo toliko. Ali definitivno je da se stalno menjamo. I to je dobro, ne treba se plašiti promena i treba im težiti, ali je važno i da razmišljamo o njima. Da znamo koji su to aspekti naše ličnosti, ponašanja ili izgleda koji nam se ne sviđaju i želeli bismo da ih promenimo, i zašto.
Ova tvoja potreba za promenom deluje malo prenaglašeno i čudno, pre svega zato što mi se čini da ti nije jasno odakle dolazi i pritom obuhvata previše stvari – i izgled, i ponašanje, i odnos sa ljudima. Ne znam zašto baš sve to želiš da promeniš. Da li to znači da u potpunosti nisi zadovoljna sobom? Da li ti je sve u životu neodgovarajuće? Ili je to neki neizdrž koji misliš da ćeš rešiti promenama? Jer ako je pozadina toga neki dublji problem u tvom životu, neko suštinsko nezadovoljstvo, neće to promeniti ni sto tetovaža, ni promena frizura. Ja bih ti savetovala da malo porazmisliš čime si to nezadovoljna i zbog čega želiš toliko radikalno da se menjaš. Da li možda imaš osećaš da si se poslednjih godina promenila iznutra a smatraš da se to ne vidi dovoljno? Vrlo je moguće i da to ima veze sa raskidom jer se često posle prekida duže veze osećamo nepotpuno, kao da deo nas nedostaje i to pokušavamo da popunimo raznim stvarima, a ponekad treba samo odtugovati i polako nastaviti dalje.
U svakom slučaju, dok ne otkriješ šta je posredi, savetovala bih ti da ne radiš ništa radikalno i nepovratno. Počni od nečega što je lako promenjivo, na primer sa frizurom. Tu i ako se zezneš, nema veze, porašće ti kosa ili ćeš se prefarbati. Takođe, drugačije šminkanje nije problem, naravno da i treba da eksperimentišeš, probaš različite stvari, vidiš šta ti se najviše sviđa. I stil odevanja spada u tu kategoriju, neki lični stil se često i formira u tvojim godinama. Samo ne verujem da će ti finansije dozvoliti da promeniš celu gardarobu, pa bih ti tu isto savetovala da drugačije kombinuješ stvari koje već imaš i kupiš nekoliko novih komada, pa vidiš kako to ide. U tom kontekstu ti preporučujem i second hand šopove, ima da se nađe svašta po pristupačnim cenama. Tetovaže zaista ne bih preporučila u ovom trenutku, nemoj to da radiš dok ne budeš potpuno sigurna jer ih posle ne možeš izbrisati. Mislim da treba da budeš malo zrelija i zadovoljnija sobom da bi stavila trajni trag na svoje telo. Ostale stvari koje navodiš (ponašanje, pristup i odnos prema ljudima) su previše široki pojmovi i ne znače ništa ako ih ne suziš i ne definišeš koje to tačno aspekte ponašanja ili odnosa prema ljudima želiš da menjaš. Dakle, mislim da nema potrebe da se radikalno i preko noći menjaš, već malo po malo, dok ne pronađeš sebe.

Piše: Jovana Baćigalupo, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.