U POVERENJU

Zatvaram se u sebe i ne znam kako da počnem da idem među ljude

it  | 

Zdravo inTeen! Redovno posećujem vaš sajt i mislim da ste odlični! Imam jedan problem već duže vreme. Nekako sam počela da se zatvaram, ne idem nigde niti pričam baš sa ljudima. Dešava se da nekad po dve nedelje ne odem nigde, osim u školu. Imam 17 godina i većina mojih vršnjaka uveliko izlazi a ja kući sedim sama. Ne znam kako da to promenim, a želim da počnem da idem među ljude. Ako možete, pomozite. Hvala unapred! Pozdrav!

inteen: Draga čitateljko, razumem tvoju potrebu da ideš među ljude. Po rođenju smo društvena bića i svako od nas u manjoj ili većoj meri traži pažnju, ljubav, potvrdu svojih vrednosti i sebe kao ličnosti u socijalnom okruženju. Sa druge strane, mnogi od nas imaju prirodni ili stečeni zazor od ljudi i strah da idu u društvo. Da li si razmišljala zašto po dve nedelje ne odeš nigde? Da li postoji nešto što se desilo pa te razmišljanje o tome sada sprečava da se odvažiš i kreneš da izlaziš? Malo si nam informacija dala o sebi. Napisala si ukratko kakav problem imaš i koliko ti je godina. Napisala si i da redovno ideš u školu, ali ne i da li tamo ima ljudi koji ti se zbog nečega sviđaju, sa kojima se družiš i koliko sa njima uspevaš da osvariš bliskost, povežeš se kroz razne teme i sa njima sarađuješ. Devojke u tvojim godinama obično imaju jednu ili dve bliske osobe ženskog ili muškog pola, a najčešće imaju potrebu da komuniciraju sa osobama oba pola.
Ono što na prvu loptu mogu da ti kažem je da kroz druženja u školi možeš saznati gde ljudi koji su ti zanimljivi izlaze, te da im se pridružiš u tome. Takođe, možeš da smisliš gde bi volela da ideš: bioskop, pozorište, kafić, šetnja na Adi ili na Zemunskom keju, ako si u Beogradu (ili na neko drugo kul mesto u tvom gradu), pa da pozoveš vršnjake koji su ti simpatični da pođu sa tobom.
Isto tako, trebalo bi da potražiš nekog starijeg sa kim bi mogla da ispitaš uzroke tog zastoja koji ti se dešava. To najpre može da bude psiholog škole. Psiholozi su vrlo stručni kad je ova problematika u pitanju. Možeš da razgovaraš i sa mamom, tatom, sestrom, bratom, kao i nekim drugim osobama od poverenja. Ne znam odakle si, ali u domovima zdravlja postoje razvojna savetovališta i psiholog ili psihijatar koji može da ti pomogne da se približiš sebi, bolje upoznaš sebe i svoje emocije, pa i razloge zbog kojih se povlačiš i zatvaraš. Shvati i to kao jedan vid druženja, zalaganja i borbe za sebe i svoju dobrobit. Najvažnije je da kreneš u akciju, kako bi počela što pre da ostvaruješ svoje potrebe i ciljeve. Želim ti sreću i piši nam kako napreduješ u kretanju ka onome što ti je važno. Pozdrav od srca.

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.