U POVERENJU

Roditelji mi ne dozvoljavaju da izlazim, družim se, imam dečka…

it  | 

Pozdrav inTeen. Pišem vam u nadi da ćete mi ponovo pomoći da rešim jedan svoj problem. Znam da ste puno puta pričali na temu strogih roditelja i davali savete kako regulisati odnos sa roditeljima, pogotovo u adolescentnom periodu, ali kod mene je malo komplikovanije. Naime, moje društvo je primetilo da imam prestroge roditelje kroz moje svakodnevno ponašanje. Na primer, kada dobijem neku slabu ocenu izleti mi ono “ubiće me moji” ili kada me neko zove da izađemo i moji mi ne dozvole ja nemam drugo opravdanje osim “ne dozvoljavaju mi moji”. Dosta puta sam spominjala nekim bližim drugaricama da mi moji ne dozvoljavaju da imam dečka, da puno izlazim pa čak ni da se družim u većim količinama. Kada su to čule moje drugarice, one su bile u fazonu ‘žao mi te je’. Obzirom da su mi zaista dobre drugarice mislim da to nije bilo zlonamerno. Ali često sam u takvim situacijama gde me drugarice sažaljevaju jer imam jako stroge roditelje. Kao što sam već rekla, moji roditelji mi ne dozvoljavaju da puno izlazim, da se družim u nekim većim količinama, gde na primer mogu da dovedem prijatelje kući da se družimo, čim im tražim izlazak, poput bioskopa prevrću očima i nalaze neke izgovore da me ne puste. O dečku ni da ne govorim, imala sam jednog i kada su saznali, bili su vrlo ljuti i razočarani i govorili su mi kako nije za mene da bih raskinula. 16 mi je godina inače. Ja znam da oni meni ne misle zlo, ali su jednostavno preterali sa nekim stvarima, zahtevaju od mene da imam sve petice i četvorke, ako slučajno dobijem nešto niže što se svakome od nas ponekada desi odmah izbijaju svađe i preterano vikanje. Moje drugarice takođe kažu da su mi roditelji jako iskompleksirani i da malo nije normalno to što oni rade i kako postupaju sa mnom. Ja sam svesna toga da u nekim stvarima preteruju i jako mi je krivo što nemam malo savremenije roditelje. Oni nisu stari, imaju 36 i 38 godina ali ne znam zašto se ne trude da oni i mene malo razumeju. Nadam se da ćete mi odgovoriti. Pozdrav.

inteen: Draga čitateljko, kao što si i sama primetila, dosta smo pisali o ovom problemu pa svakako pogledaj sledeće članke Imam prestroge roditelje koji mi sve uskraćuju i Kako roditelje da zamolim za duže izlaske?. Iako je svaka situacija specifična, ipak se rešenja svode na isto, a to je pre svega razgovor sa roditeljima. Nisam iz tvog pitanja shvatila da li si ikada pokušala otvoreno da pričaš s njima i ukažeš im na sve ovo što si napisala u pitanju. Dobar je znak što veruješ da ti ne žele zlo, što znači da su verovatno samo uplašeni za tebe jer znaju da je odrastanje u današnjim uslovima riskanstno i teško, ima droge na sve strane, dosta mladih puši, sve ranije se stupa u seksualne odnose, ulice nisu sigurne kao što su nekad bile, ali je takođe nemoguće da te drže ispod staklenog zvona jer tako nikada nećeš iskusiti život i povrh toga rizici su veći da ćeš napraviti neku glupost jednom kad se “otrgneš” sa te uzice. Takođe ne znam da li postoji neki razlog zbog čega se toliko plaše za tebe i postavljaju toliko visoke zahteve pred tebe. Da li je to neko njihovo loše životno iskustvo, ili si im ti dala povoda da ti ne veruju?
Sigurno ti teško pada to što te drugarice sažaljevaju i govore ti da su ti roditelji iskompleksirani jer se osećaš kao da si jedina koja prolazi kroz takve stvari i ima takav tretman kod kuće. Ali to nije istina. Mnogi od nas su imali (ili imaju) problema sa roditeljima, jedne ili druge prirode. Retko kada su porodični odnosi u tim godinama savršeni. No kako bilo, mislim da u razgovoru s njima ne treba mnogo da pominješ to što te drugarice sažaljevaju ili govore ružno o njima, jer bi to moglo da ih dodatno razljuti.
No, neophodno je da sedneš s njima i otvoriš tu temu. Izaberi pogodan trenutak kada imate dovoljno vremena na raspolaganju, oni nisu nervozni i previše umorni i obavezno im najavi razgovor dan-dva unapred. Kaži da bi želela da razgovarate o nečemu i zamoli ih da ti posvete vreme i potpunu pažnju u terminu u kom se dogovorite. Ti takođe promisli unapred kako ćeš da pristupiš tom razgovoru i isplaniraj, možda čak i zapiši šta sve želiš da im kažeš. Važno je da naglasiš kako se osećaš i jasno ih pitaš za razlog zbog koga te ne puštaju da izlaziš i družiš se, jer ga ti ne vidiš. Kaži da imaš utisak kao da uopšte nemaju poverenja u tebe i ne znaš zašto je to tako, ali da te to rastužuje. Istakni da ih voliš i znaš da oni tebe vole, ali da si nesrećna zbog načina na koji se ophode prema tebi. Ti ćeš već znati šta da prirodaš. Isto tako, bitno je da daš i njima šansu da objasne logiku iza svojih odluka, kao i da ti objasniš sebe i zašto želiš više slobode. I nemoj da očekuješ rešenje preko noći, ali ako budeš uporna, mic po mic bi stvari mogle da se promene. Srećno.

Piše: Jovana Baćigalupo, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.