U POVERENJU

Iskompleksirana sam, nemotivisana, spavam previše i nemam volju ni za čim

it  | 

Zdravo, Inteen. Imam veliki problem, 18 mi je godina i mislim da sam u početnoj fazi depresije. Neraspoložena sam već mesecima (naravno ne konstantno, ali veći deo vremena), nemotivisana sam da radim bilo šta. Spavam previše, ishrana mi je loša (ranije sam vodila računa o tome da se zdravo i redovno hranim, sada se dešava ili da jedem jednom u toku dana ili da se prejedam celi dan). Iskompkeksirana sam na račun mog izgleda, smatram da nisam atraktivna. Manjka mi samopouzdanja i komunikacija mi vrlo loše ide. Uz to mi se bliži i prijemni ispit, a ja nemam motivacije da učim. S druge strane ne mogu sebe da zamislim bez fakukteta i ako budem pauzirala godinu znam da ću biti u još gorem stanju. Pomozite mi…

inteen: Ovo što opisuješ zaista zvuči kao neki oblik depresije i dobro je da što pre reaguješ i ne dozvoliš da situacija postane ozbiljnija. U principu nije neobično, pogotovo u adolescenciji, da ponekad dođe faza tokom koje izgubimo volju, sve nas mrzi, odaljimo se od ljudi, teško učimo, poremeti nam se ishrana i/ili san itd, ali ako potraje (a nekoliko meseci ipak nije malo), onda bi valjalo potražiti stručnu pomoć. Veoma je važno da imaš podršku i nemoj da ti bude glupo da je tražiš od roditelja, braće, sestara, bliskih prijatelja. Pokušaj da podeliš sa drugima kako se osećaš i sigurno će ti biti bar malo lakše. Nemoj da očekuješ da će ti iko od njih dati neki savet koji će preko noći moći da izbriše sve ovo, ali samo da te neko sasluša i to već dosta znači.
Savetovala bih ti i da se obratiš stručnom licu, možda za početak školskom psihologu, a ako je potrebno, i psihijatru. Ali postoji i nekoliko stvari koje bi mogla sama za sebe da uradiš. Naime u situacijama kada ti je teško da se nateraš na nešto, bitno je da imaš rutinu. Popiši sve stvari kojima si trenutno nezadovoljna i počni da menjaš jednu po jednu. Na primer, rekla si da se nezdravo hraniš i neredovno jedeš. Napravi plan ishrane, zamoli mamu da ti kuva zdravo, nosi ručak u školu i odredi tačno satnicu kada češ doručkovati, ručati, večerati, navij sat da te na to podseti i nemoj da dozvoliš sebi da odstupiš od tog plana. Biće ti možda mučno u početku, neće ti se jesti ili ćeš biti gladna između obroka, ali da bi izvukla sebe iz ovoga moraš da budeš mentalno jaka.
Rekla si i da si nezadovoljna svojim izgledom. Odmah kreni da nešto treniraš. Znam da te mrzi ali sport inače poboljšava raspoloženje, bolje ćeš se osećati, bićeš aktivnija i zadovoljnija svojim telom. Dakle, nemoj da “varaš” koji kod plan da napraviš jer tako varaš samu sebe. Što se spavanja tiče, znaš koliko ti je ranije bilo dovoljno sati da budeš naspavana i pokušaj da se vratiš u tu rutinu. Najbolje bi bilo da izbegavaš spavanje tokom dana, ili eventualno dremneš maksimum 20 minuta a onda počni da ležeš i ustaješ u isto vreme i tako će se tvoje telo navići. Za sve ovo naravno treba vremena i neće samo po sebi rešiti tvoje probleme ali će ti pomoći da budeš zadovoljnija sobom.
Učenje je malo veći problem. Moraš da daš sve od sebe da se fokusiraš na prijemno ispit jer ćeš definitivno biti gore ako ne upišeš fakultet. Opet pokušaj da jasno napraviš plan koliko ćeš i u koje vreme učiti kog dana, ali nemoj sedeti ceo dan nad knjigom već pravi česte kratke pauze. Dakle uči po sat-sat i po i onda napravi pauzu od 15-20 minuta. Najbolje bi bilo da izađeš na vazduh i prošetaš. Pokušaj takođe da učiš sa nekim, ako ima neka drugarica koja hoće da upiše isto, ili barem daj mami da te presliša. Tako ćeš imati još jedan nivo kontrole pa ćeš se možda ipak naterati da učiš. A kada je reč o komunikaciji, neki ljudi su manje a neki više komunikativni. Ako spadaš u prvu grupu, biće ti teško da odjednom postaneš superdruštvena i otvorena. Ali sigurno da situacija može malo da se popravi. Opet, u ovom periodu pokušaj da ne odbijaš ljude od sebe već da se družiš i izilaziš sa onima koje poznaješ iz škole. Čak i ako nemaš ne znam kakvo veliko društvo, nekoliko drugarica će ti dobro doći da ne provodiš sve vreme sama kod kuće. U školi idi na odmor, pokušaj da budeš u ekipici, uključiš se u priče i učestvuješ u školskom životu. Budi strpljiva, treba vremena da dođe do nekih vidljivijih promena, ali svakako potraži i stručnu pomoć. Srećno.

Piše: Jovana Baćigalupo, psiholog

Ostavi komentar

Your email address will not be published.