U POVERENJU

Dve devojke su počele da šire laži o meni i drugarici i odaju naše tajne

it  | 

Ovako… Imam 16 godina, završila sam prvu godinu srednje škole. Tokom prve godine, stekla sam dosta dobrih drugarica iz odeljenja i super sam se družila sa njima. Išle smo zajedno na žurke,u izlaske, noćile jedne kod drugih i sve je bilo super. Najbolje sam se družila sa nekom svojom “grupicom” koja pored mene podrazumeva još 3 drugarice. Dosta puta sam čula i od starijih i ovako uopšteno da ta “grupna” prijateljstva retko uspevaju. Međutim, ja u to nisam verovala i nastavila sam najnormalnije da se družim sa svojim drugaricama. Nas 4 smo bile nerazdvojne, delile smo tajne, neki put i tračarile, išle zajedno u školu i sve sve sve. Pre par nedelja desilo se to da se naša grupica od 4 člana sasvim podelila tako da se bilo 2 protiv 2. Zašto? Zato što su jednostavno počele da izbijaju povremene svađe, neslaganja oko nekih stvari, redovno je postalo da nas ispaljuju, da se mnogo više druže sa drugima nego sa nama. Mi naravno nemamo ništa protiv da se one druže sa nekim, pobogu to je normalno. Ali sve to je postalo nama jako čudno, pa smo i pokušale sve 4 da obavimo 1 razgovor koji se završio tako što su ove 2 drugarice počele da viču na nas, da nas omalovažavaju, pa smo odlučile da se povučemo. Sve bi bilo okej da te 2 drugarice nisu počele da izmišljaju razne priče o tome kako smo mi ostale drugarice iz odeljenja potajno mrzele, ogovarale, kako ih ne gotivimo a kao se družimo sa njima. Takođe su počele da odaju naše lične tajne i mogu Vam reći da je do sada 5-6 osoba iz odeljenja promenilo mišljenje i o meni i o toj mojoj drugarici koja je ostala uz mene. Ja iskreno nisam zavisna ni od koga, pošto imam i društvo van škole, ali mi je jako krivo što su one sve to izmislile, još gore žao mi je što ja ne mogu da promenim njihova mišljenja i znam da ništa neće biti kao pre. Krivo mi je što neko misli loše o meni samo zato što su se našle osobe sa viškom slobodnog vremena koje su izmišljale kojekakve laži kako bi nas posvađale bukvalno sa kim stignu. Takođe počele su da izlaze sa dečacima u koje smo ranije bile zaljubljene, to nam natrljavaju na nos. Pokušale smo ponovo da obavimo razgovor sa njima da im kažemo da to što rade stvarno nije lepo, pogotovo za sve laži i odavanje naših ličnih tajni. Njih je bilo briga, bile su drske, bezobrazne i nisu želele da nastave da pričaju. Šta činiti?

inteen: Draga čitateljko, kao što si čula od starijeg društva, grupna prijateljstva teško opstaju dugo godina, ili bar ne u obliku i sastavu u kom su nastala. Često se dešava i da se veće društvo podeli na intimnije grupice koje ne moraju nužno postati rivalske (mada mogu), ali je skoro nemoguće da svi u “ekipi” ostanu podjednako bliski. Na sve to, vaše godine otežavaju stvar jer su prijateljstva u ranoj adolescenciji dosta nestalna, lako pucaju, menja se društvo, ali ona drugarstva koja prežive taj period uglavnom jesu čvrsta i dugotrajna. Prijateljstva su naravno nešto što se gradi, održava, na čemu treba raditi, javljaju se prepreke koje se trudimo da prevaziđemo, ali nekada shvatimo da taj odnos možda nije vredan spašavanja, neke stvari ne mogu da se poprave ili ne možemo da ih oprostimo. Ne znači da nikada nije vredelo, okolnosti se menjaju, ljudi se menjaju, gubićeš neke drugove celog života i sticati nove. Ponekad ćeš i nakon duge pauze obnoviti neko staro prijateljstvo. U svakom slučaju, važno je da prihvatiš da ne možeš uvek sve da kontrolišeš, a svakako ne možeš mnogo da utičeš na to kako se neko ponaša.
Deluje da ste ti i drugarica pokušale da razgovarate sa njih dve i to je izazvalo više štete nego koristi. Međutim, pitanje je zašto su se toliko naljutile da su izmišljale sve te laži i htele da vam napakoste. Nekako mi se čini da je to više od običnog razilaženja drugarica, pa se pitam da li je bilo nešto u vašem ponašanju što je u nekoj meri doprinelo svemu ovome. Da li ste bile grube i bezobzirne u tim početnim raspravama, da li ste ignorisale potrebe druge dve devojke, da li ste ih nekako isključile iz neke priče? Može biti hiljadu stvari koje su im zasmetale, a onda je potrebno samo malo mašte, ogorčenosti i nekoliko trač partija da se od komarca napravi slon i problem se prenaduva. Naravno da je moguće i da su one pokazale svoje pravo lice, odjednom ste im postale nezanimljive ili na neki način odbojne i poželela su da vas otkače, a laži i ogovaranja im nisu strani. Isto tako, moguće je da nikada nećete saznati zašto se to desilo i moraćete da se pomirite sa tim da ne znate razloge raspada vašeg prijateljstva.
Na tvoje pitanje šta činiti nemam odgovor. Mislim da će ti letnji raspust pomoći da se bura malo slegne pa kada se vratite u školu u septembru, videćeš kako će se stvari razvijati. Ja bih na tvom mestu bila vrlo oprezna i pokušala bih da se družim sa drugim ljudima, sa što više njih, a ove dve drugarice bih na fin način ignorisala. Mislim da je nepotrebno svađati se, tebi će oduzimati živce i energiju a posledice mogu biti još gore. Ako one nisu voljne da normalno razgovaraju, iskulirajte ih, ali pokušajte da budete OK sa ostalima iz odeljenja i pokažete im da niste takve kakvim su vas njih dve predstavile. Znam da ti sada ovo deluje kao kraj sveta, ali kada se stvari smire, taj oećaj će lagano prolaziti. Znaj da je sve ovo sastavni deo odrastanja.

Piše: Jovana Baćigalupo, psiholog

Ostavi komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.