U POVERENJU

Majka nema razumevanja za mene

it  | 

Ćao, Inteen. Htela sam da postavim pitanje u vezi porodičnih odnosa. Roditelji su mi razvedeni i živim sa sestrom i majkom. Majka mi je imala težak život i rano je ostala bez majke. Radi po ceo dan, trudi se da meni i mojoj sestri obezbedi dobar život. Problem je u tome što je često neraspoložena, a kada uradim nešto što nije njoj po volji, postaje besna. Nekada nema razumevanja za moje greške, kada stvarno zaboravim da nešto uradim što je rekla da mora da se uradi, ili kad joj konkretno kažem šta mi smeta kod nje i zašto nekada neću da pričam sa njom. Uvek govori kako je ona iznad mene i da moram da joj se pokoravam. Meni to mnogo smeta. Problem imamo od skoro od kada sam ušla u vezu sa jednim dečkom. Jednom mi je prebacila kako nije u redu da se držimo za ruke, da se šetamo po kraju. Razumem da ona mene želi da zaštiti, ali dokle više? Dokle da me štiti od problema, kako ću uostalom steći iskustvo? Imala sam odnose sa dečkom, ali ne želim s njom da pričam o tome, jer znam da me neće podržati i to me veoma rastužuje. Imam osećaj da me drži pod staklenim zvonom. Jedna bitna stavka za mene jeste i to što mi ograničava slobodu i izbor kako ću organizovati svoje vreme. Ne da mi da izadjem da prošetam sa društvom ili deckom radnim danom, vec kad ne idem u školu. Ne da mi da izlazim u klub i na slična mesta. Mnogo sam zbunjena, molim te za pomoć. Hvala.

inteen: Draga čitateljko, pre svega žao mi je što se nalaziš u ovakvoj situaciji. Vidi se da si jako zbunjena jer sa jedne strane vidiš koliko ti se mama muči, žao ti je što je tako i što je imala težak život, potpuno razumeš da se brine za tebe i sestru i da ne želi da možda ponovite neke greške koje je ona u životu napravila već želi da vaš život u svakom pogledu bude bolji. I naravno, poslednje što želiš je da je ti dodatno sekiraš. S druge strane potpuno si u pravu kada kažeš da ne možeš da se osamostališ i da stekneš nekakva životna iskustva ako ništa ne budeš probala, pa i u krajnjoj liniji ako ne budeš pravila svoje greške. Jer one i jesu sastavni deo života i nezamenljive u procesu učenja. Nisi rekla koliko imaš godina a to je ipak važno jer ako imaš na primer 18 onda je zaista bezveze što ti mama brani da izlazi i imaš dečka. S druge strane ako imaš 14 onda cela stvar ima potpuno drugačiji prizvuk, onda je normalno da se mama brine i da ti ne da da izlaziš preko nedelje. I tužno je što bi verovatno volela da podeliš sa mamom radost što imaš dečka, pa možda i to da si spava s njim, možda bi volela da dobiješ neki savet ili prosto da budeš slobodna da je pitaš ako te nešto zanima, ali eto ne možeš jer ne osećaš da te razume. Na žalost, ovde nema lakog rešenja i ja vidim samo dve opcije. Jedna je žalosna, a to bi bilo da se ti i mama potpuno udaljite, da ti prestaneš da deliš sa njom svoju intimu, da se povučeš i nekako nađeš način da izađeš i viđaš se sa dečkom i društvom, ali da to sve bude na neki način manipulativno i tajno. Druga opcija koja je svakako mnogo bolje i mislim da treba da se baš potrudiš da je izguraš i da budeš uporna u tome jeste, naravno, razgovor. Ne znam na koji način si pokušala da joj priđeš i objasniš kako se osećaš i šta želiš, ali sam sigurna da ako budeš uporna ali i taktična, ako je budeš uhvatila kada je lepo raspoložena i lepo joj objasnila sve ovo što si nama napisala (da si dovoljno velika da izađeš sa društvom i imaš dečka, da si uvek bila poslušna i dobra i da nema razloga da ti ne veruje i sumnja u tvoje odluke, da razumeš da želi da te zaštiti ali da te prezaštićuje i da će te na taj način zapravo onesposobiti itd), mislim da će te čuti. Takođe joj ponudi da upozna tvog dečka, da vidi da je on OK, normalan. Takođe je upoznaj sa društvom sa kojim izlaziš, sve će joj to pomoći da malo olabavi jer će znati otprilike sa kim si. S druge strane i ti mao popusti. Budi otvorena za kompromise. Na primer ako ti dozvoli da izađeš preko nedelje ali ti ograniči vreme izlaska, ispoštuj to. Ako ti ponekad nešto i zabrani takođe. Obavezno održi svoj deo dogovora,odnosno ako te zamoli da nešto uradiš i da joj pomogneš, zaista se postaraj da ne zaboraviš već da na taj način pokažeš da si odgovorna i da može da ti veruje i da se osloni na tebe. Poverenje uvek mora ići u oba smera i važno je da se međusobno podržavate i pomažete. Takođe, ne znam koja je razlika u godinama između tebe i sestre i kako se slažete, ali ako možeš i nju da uključiš u ovu priču i da zajedno pričate s mamom, to bi bilo dobro jer je ipak dva glasa teže ignorisati nego jedan. Srećno.

Piše: Jovana Vuković, psiholog
Foto: Giphy

2 Komentara

  1. Anonymous

    03/06/2018 at 02:54

    I imam 17 godina

  2. Anonymous

    06/06/2018 at 18:26

    Najlepše Vam hvala😊

Ostavi komentar

Your email address will not be published.