U POVERENJU

Imam strah kada se nađem u novom društvu

it  | 

Pozdrav 🙂 Imam problem sa samopouzdanjem kada se nađem u novom društvu. Kada sam u svom društvu, na dobro poznatom terenu, opuštena sam, čak i pokrećem društvo, ali kada se pojavi makar jedna osoba koju ne poznajem dobro, ne mogu ni da progovorim normalno, jako sam stidljiva i odsutna nekad. Uglavnom je to kada je neko muško ili osoba koja je starija od mene. Do sada sam imala dve veze i obe su potekle iz prijateljstva, tako da nisam imala nekih dodirnih tačaka sa flertom, a i prijatelji mi kažu da delujem kao da mi je teško prići. Nemam nisko mišljenje o sebi, niti precenjujem te nove osobe, samo imam neki strah. Usput, imam 18 godina.

inteen: Draga osamnaestogodišnjakinjo, objašnjavaš kako uglavnom ti pokrećeš svoje društvo, a kada se pojavi nepoznata osoba, postidiš se i odlutaš. Da li je to zbog toga što ona preuzima ulogu pokretača od tebe ili osećaš pritisak da i nju moraš da „pokreneš” zajedno sa svojim drugarima, a ne znaš kako, jer ne znaš ništa o njoj? To su dva odvojena problema i već bi ti bilo lakše kada bi to razlučila.
Postoji još jedno otvoreno pitanje: postaje li ti neugodno kad vam se pridruži mladić zbog tvoje težnje da uspostaviš kontakt, izgradiš prijateljstvo, pa i potencijalnu emotivnu vezu s njim? Pominješ, verovatno ne slučajno, da su tvoje veze poticale iz drugarstava. Sigurno da nije lako flertovati u širem društvu kad ste izloženi procenjivačkim pogledima ostalih. To se ostavlja za situacije u kojima si nasamo sa dečkom.
Prijatelji ti kažu da deluješ kao da ti je teško prići i to je delimično istina, ako im veruješ i dugo se znate. To je posledica straha koji osećaš, a ti moraš sama, ili uz nečiju pomoć, da otkriješ od čega.
Ne čudi što je pitanje samopouzdanja došlo na red baš kad imaš 18 godina. To je prelomna godina, jer uskoro menjaš društvo upisom na fakultet. Srešćeš mnogo nepoznatih ljudi oba pola iz raznih srednjih škola i krajeva svoje zemlje.
Kako bi bolje razumela promene koje se dešavaju, evo objašnjenja šta je samopouzdanje. To je osećanje emocionalne sigurnosti koje potiče iz vere u sebe, a samopoštovanje je sve ono što tu veru čini. Samopoštovanje znači da uvažavaš svoju ličnost. Na prvom mestu to je sigurnost u sebe (vera u ispravnost sopstvenog mišljenja), zatim prihvatanje sebe (svest o tome šta voliš, šta ne voliš, i ko si zapravo) i uzdanje u sebe (svest da možeš postići ono što želiš). Da bismo imali valjano samopoštovanje i samopouzdanje, odnosno da bismo iz pozitivne slike o sebi mogli i pozitivno da delujemo, neophodno je da sami sebe prihvatimo onakvima kakvi jesmo, sa svim svojim slabostima i ostanemo verni svojoj ličnosti.
Šta to znači u praksi? Ti o sebi kažeš da nemaš nisko mišljenje, ali da li je to zaista tako ako mogu da te pokolebaju drugi samom svojom pojavom, samo činjenicom da ne znaš mnogo o njima? Da li ti treba potvrda od tih nepoznatih osoba da bi poverovala da si OK i bila zadovoljna sobom? Meni se čini da si, u osnovi, stroga prema sebi, ti si ona koja sebi postavlja visoke zahteve, a onda od drugih očekuješ da te zaštite i te zahteve ublaže ili opovrgnu.
Moj savet je da se okružiš pozitivnim i raspoloženim ljudima, koji te ne analiziraju kritički. Sigurna sam da ima još takvih osoba koje bi te učinile opuštenijom i zadovoljnijom. Međutim, problem je što ih trenutno ne poznaješ dobro. Pa šta i ako kažeš nešto pogrešno ili se novajlija u društvu ne nasmeje tvom vicu? Budi strpljiva i sačekaj da prođe neprijatnost i proći će. S vremenom će se ta reakcija, ako joj ne pridaješ značaj, smanjiti i nestati.
Ono što ti takođe predlažem jeste da pomeriš fokus, nemoj ostati tako fiksirana na sopstveno (ne)samopouzdanje, već se preorijentiši na bavljenje aktivnostima koje te vesele: slušanje muzike, odlazak na žurku ili svirku, gledanje filmova kod kuće ili u bioskopu, zoološki vrt, šetnja u prirodi, šopingovanje odeće i nakita… Možeš pronaći još predloga i ideja u našim tekstovima: Kako da postanem društvena i komunikativna u nepoznatom društvu? i Imam problem sa gledanjem ljudi u oči.
Na kraju ti moram reći da pozitivnost privlači pozitivnost. Kada očekuješ najbolje, najbolje će se i desiti. Samo nemoj da bežiš od nepoznatih ljudi. Neće se ništa loše desiti ako popričaš s nekim. Otvoriće ti neku novu perspektivu i na neki način obogatiti život. Dovoljno si velika da ne poslušaš mamu i tatu koji zabranjuju da ne pričaš sa strancima 🙂
Šalu na stranu, ukoliko se strah ne smanji, molim te potraži pomoć školskog psihologa ili u savetovalištu, a nama možeš da pišeš u svako doba. Ako misliš da se menjaš iz ekstroverta u introverta, predlažem da pročitaš blog na tu temu: Pa šta ako sam introvert?

Piše: Vanja Dimitrijević – psiholog, teen coach
https://vanjadtinkouc.wordpress.com/

Ostavi komentar

Your email address will not be published.