U POVERENJU

Ne koristim lepo svoje vreme, jer ne mogu da se koncentrišem na učenje

it  | 

Dragi InTeen, pohvaljujem vaš rad i volela bih da mi pomognete. Prva sam godina srednje škole i idem u jaku gimnaziju, ali imam veliki problem s koncentracijom. Ostanem kod kuće da bih učila i imam dosta vremena, ali ne mogu lepo da se koncentrišem sve dok ne vidim da mi je ostalo npr. dva sata do testa. Misli mi stalno lutaju i uopšte ne mogu svoje vreme lepo da iskoristim, jer odvojeno vreme za učenje provedem misleći o ko zna čemu…

inteen: Draga tinejdžerko, prvenstveno hvala na pohvalama. Pošto si upisala jaku gimnaziju, odlično znaš da je učenje važno kako bi mogla da nastaviš školovanje. Svakako, čim završiš s učenjem na dnevnom nivou, možeš da se baviš nekim hobijem ili izađeš sa drugarima. Nije poenta da otkažeš sve vanškolske dogovore i obaveze da bi uzaludno blenula u knjigu. Bitno je da se bolje organizuješ.
Možeš pročitati i naš tekst Šta da radim ako ne mogu da se koncentrišem na učenje?, a u nastavku sledi nekoliko saveta za efikasnije učenje.

Izaberi mesto i vreme
Svako ima svoj kutak i određeno vreme za učenje. To može biti tvoja soba, danju ili noću ili školska biblioteka u radno vreme. Prostor za učenje treba da bude tih, udoban i daleko od ometajućih faktora. Tamo gde se osećaš prijatno i inspirisano. Pronađi odgovarajuće doba dana za učenje. Neki ljudi bolje pamte ujutro, drugi imaju veću koncentraciju noću. Pokušaj da učenje započinješ i završavaš u približno isto vreme da ne bi došlo do opterećenja i kako bi održavala radne navike.

Planiraj vreme
Podesi alarm da te podseti na obaveze: kad je vreme za učenje, a kada za telefonske razgovore. Označi stikerima važne datume, rokove za predaju prezentacija, datume kontrolnih vežbi ili pismenih zadataka i odgovaranja. Time ćeš ostaviti više prostora u glavi za memorisanje podataka iz knjige. Pravi To-Do liste, kada popišeš sve obaveze, lakše ćeš organizovati vreme i stići ćeš sve da uradiš. Na početku nedelje ispiši obaveze koje treba da obaviš do kraja te sedmice. Postavi sebi ciljeve. Ukoliko ne dobiješ željeni rezultat u predviđenom roku, razmisli da li si najbolje rasporedila i iskoristila svoje vreme.

Uči pomalo svaki dan
Ako svaki dan prelistaš lekcije, pre će ti ući u glavu i posložiti se. Ovo pomaže da se gradivo bolje razume, kao i da izbegneš stres bubanja u poslednji minut. Početkom školske godine, sat ili dva posle škole, može biti dovoljno, a kasnije, kako se gomilaju lekcije, moraćeš da odvojiš više sati. Ako teško organizuješ vreme, smanji malo (ali ne sve!) druge aktivnosti. Ne moraš baš svaki dan na kafu s drugaricom, isključi se s Facebooka kad spremaš određeni predmet ili treba da popraviš ocenu. Usvoji novu tehniku – raspoređeno ponavljanje, koja podrazumeva razbijanje informacija na manje celine, pa tako, ne pokušavaj da zapamtiš ceo periodni sistem elemenata u jednom dahu. Umesto toga nauči nekoliko redova svaki dan i pregledaj svaki pre početka memorisanja novog reda.

Ponavljaj i preslišavaj se
Najmanje jednom nedeljno trebalo bi da se prisetiš svega o čemu je bilo reči na času. Napravi kviz znanja s nagradama za porodicu. Osim što ćete se zabaviti, mnogo toga ćeš zapamtiti kroz formulisanje pitanja. Ponudi pomoć drugu oko neke lekcije ili zadatka, jer se objašnjavanjem i pokazivanjem najbolje uči. Napravi svoje beleške materijala za učenje, kao što je skripta (skraćeno izdanje lekcija) ili flash cards koje su korisne za usvajanje definicija. Zamisli da si dobila glavnu ulogu u školskoj predstavi. Kako češ briljirati? Ti si na probi! Vežbaš scenario naglas, nekoliko puta, bez gledanja u beleške.

S predmeta na predmet
Nemoj da učiš samo jedan predmet u istom danu. Ova tehnika raznolikosti pomaže u pripremi prave strategije za pronalaženje rešenja problema. Na primer, ako stalno bistriš neke podele, zablokiraćeš kad bude potrebno da izraziš kreativnost. Dakle, posle biologije pređi, recimo, na likovno.

Pravi pauze
Što si umornija i isfrustriranija složenošću ili suvoparnošću gradiva, to pauze treba da budu češće, ali kratke. Predugo sedenje nad knjigom smanjuje tvoj učinak. Pauza ne treba da ima veze s lekcijom koju savlađuješ. Prošetaj do prodavnice po neku voćku ili crnu čokoladicu, pozovi drugaricu, poigraj se s psom. To će ti pomoći da sagledaš problem na drugačiji način, pa ćeš ga brže rešiti.

Održavaj motivaciju
Kada naporno učiš i vežbaš, pomaže kad imaš na umu razloge za sav mukotrpan rad. Ilustruj to i neka ti stalno bude pred očima. Nacrtaj željeni karijerni put i zamisli ponosna lica svojih roditelja. Najbolji učenici unose vrednosti u učenje, pitajući se npr. Koja je primena XY teorije? ili Kako je to relevantno za moj život? Kritički promišljaj sve što učiš, dovedi u pitanje ideje najvećih naučnika, razmotri druge mogućnosti, kombinuj pojmove i koncepte itd. Održavaćeš mentalnu kondiciju i entuzijazam za učenje.
Nadam se da ćeš uspeti da primeniš neke od predloga, te da će ti oni pomoći u savladavanju školskih lekcija. Tu smo za sva pitanja i podršku.

Piše: Vanja Dimitrijević – psiholog, teen coach
https://vanjadtinkouc.wo rdpress.com/
https://www.instagr am.com/vanjadtinkouc/

Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.