U POVERENJU

U velikoj sam depresiji

it  | 

Zaista ne mogu više. U prevelikoj sam depresiji. Nemam se kome obratiti. Niko ne želi saslušati. Želim samo jedne plave oči, i jedan zagrljaj. Ali nema ih više. Depresija je ogromna. Kako da je zaobiđem? Svaki dan razmišljam o samoubistvu. Doći će dan kada ću to morati da uradim, a zaista ne želim. Želim da posetim moju omiljenu državu, želim posetiti moj omiljeni grad. Ali mislim da se to neće ostvariti. Inteen, obraćavam se, kako proći depresiju?

inteen: Draga čitateljko, teško je razumeti tvoje pitanje, jer zaista nisi dala dovoljno podataka. Koje to oči i zagrljaj želiš i zašto toga nema? Zašto ne možeš da se vratiš u svoju omiljenu zemlju i grad? Iz kog razloga nemaš kome da se obratiš, zar nemaš roditelje, braću, sestre, neku drugaricu koja bi te saslušala? U svakom slučaju, situacija deluje dosta ozbiljno i mislim da tako treba i da joj pristupiš. Ne verujem da će ti, pored ovakve konfuzije u glavi, spontano biti bolje. Pogotovo što ti na pamet padaju suicidalne ideje.
Čak i da si dala više detalja o svemu ovome, mislim da tvoj problem nije za savetodavnu internet stranicu već je od izuzetne važnosti da se obratiš nekome za pomoć. Ne znam koliko si bliska sa roditeljima i da li imaš bilo koju osobu kojoj bi eventualno mogla da se otvoriš. Ja bih tu počela, ali bih svakako otišla i korak dalje, te se obratila školskom psihologu, a potom i psihologu u domu zdravlja. Oni će ti pomoći oko daljih koraka, ali razgovor sa bilo kim od njih će sigurno biti donekle lekovit. Ne verujem da će brzo rešiti problem, ali verujem da ćeš se osećati bolje. A onda polako. Za svaku stvar treba vremena da se raspetlja, slegne itd. Samo je bitno da što pre počneš da radiš na tome, govoriš o svojim osećanjima i prevaziđeš tu tugu i depresiju. I to što si se nama javila dobar je znak, znači da se boriš. Sada zaista uradi nešto dobro za sebe i potraži profesionalnu pomoć. Srećno!

Piše: Jovana Vuković, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.