U POVERENJU

U maminom telefonu videla sam gadne poruke lokalnog funkcionera

it  | 

Dragi inteen, upravo sam u maminom telefonu videla poruke lokalnog funkcionera koje su degutantne, ne mogu ni da kažem kakve joj je gadosti pisao. S druge strane na tom telefonu ne vide se odlazne poruke, jedino na osnovu jedne njegove može da se nasluti da ona njemu nije odgovorila (ili ne onako kako je očekivao, a ne znam jel to samo na tu jednu ili na sve poruke tog tipa). Na moju žalost manje ili više sam upućena u tu stvar od početka kad nije delovalo da će se tako razviti, sve dok u jednom trenutku nisam rekla majci da nije fer da mene meša čak i ako radi tako nešto, a ona me uverila da ne bi bila s nekim zbog novca i posla i da joj se takve žene gade. I delovala je uverljivo , a sada sam videla ove poruke. S jedne strane razumem nju, nije joj nimalo bilo lako svašta je prošla, zbog toga ne mogu ni da je krivim (deo mene kaže da bi možda i ja nekad to uradila, ne kažem da bih ili da to opravdavam, ali opet zbog toga ne mogu da budem licemer i da je napadam, stvarno joj nije bilo nimalo lako svih ovih godina). Žao mi je oca, muči se zbog nas da nam ništa ne zafali, svih ovih godina ni njemu nije bilo nimalo lako, ali opet imao je periode agresije i mislim da čak i ako bih mu rekla (mada mislim da nije moje da se mešam, koliko god bilo nefer prema njemu da mu radimo iza leđa) da bih napravila nešto što posle ne bih mogla sebi da oprostim. i pitanje je šta sad – kako da se ponašam. Ne mogu da ćutim. ne mogu ništa ni da kažem. A najgore od svega je što moja majka šta god uradila uvek će u svojoj glavi da nađe neko opravdanje (recimo trenutno joj je opravdanje da sam ja još “zelena” i da ne shvatam kako je njoj, a shvatam odlično, nije ni meni bilo lako, samo što nisam nikad pričala o tome). Izluđuje me taj njen stav (a i sve oko nje) “sve ja znam najbolje” i ne priznaje dok ne postane očigledno da nije u pravu (a dotle me izludi time koliko ne popušta, čak dotle da me napravi ludom). Unapred hvala, pomoglo bi mi vaše viđenje stvari.

inteen: Draga tinejdžerko, napisala si delikatan post. Reč je o intimnom životu tvojih roditelja. Ne znam kako je došlo do toga da čitaš mamine poruke. Kladim se da bi se ljutila kada bi ona tako nešto tebi uradila. S druge strane, razumem potrebu da se uključiš u porodična dešavanja, učestvuješ, pomogneš, pa i da upozoriš na moguće opasnosti. Ipak, čini mi se da je to nešto što treba ostaviti tvojim roditeljima, da raščiste kao supružnici. Ne zato što mislim da si nezrela i ne razumeš u kakvom problemu su se našli, već zato što verovatno ne znaš celu priču, pa si možda i te poruke izvukla iz konteksta. Nisam sigurna na šta misliš kad kažeš da si upućena. Kako majka za to zna? Da li ste nekada otvoreno sučeljavale mišljenja? Na koji način te je umešala? Pitanja ne prestaju da se ređaju ni kada je reč o prirodi njenog posla. Zašto mora ili ima potrebu da se upušta u vezu s nekim na položaju? Da li si sigurna da je sve to počelo zbog interesa ili zato što prestaje da voli tvog oca? To su dva odvojena motiva i ne treba ih mešati.
Isto tako, pominješ agresivnost tvog oca, ali da makar iz solidarnosti za sav trud da vam obezbedi normalan život nije zaslužio da bude prevaren. Situacija je zapetljana, pa je teško razlučiti uzroke i posledice. Ko je prvi počeo, ko se oseća zanemareno, preopterećeno ili usamljeno?
Drago mi je što donekle uspevaš da budeš objektivna i posmatraš svoje roditelje kao celovita bića koja se trude, ali i greše, imaju vrline, ali i mane. To i pokušaj da rešiš problem pokazatelji su tvoje zrelosti. Na više nivoa nastojiš da razumeš mamu, etički, racionalno i na empatičan način. Shvatam da ne želiš da kriješ tako ozbiljnu stvar od oca, ali bih ja, na tvom mestu, postupila iz drugačije perspektive. Baš zbog mogućnosti da si sve pogrešno povezala ili nešto ne znaš, možeš da sugerišeš tati da malo više pažnje posveti mami, u smislu pozitivne brige, da je ponekad pita da li ima nekih problema na poslu, da li je voljna i spremna da promeni nešto u svojoj karijeri, da je tu za nju i može da mu poveri ako je nešto sekira. Ona će sigurno ceniti zaštitnički stav, jer osećam da joj tako nešto nedostaje, pa će možda prestati da traži pomoć sa strane. Takvu inicijativu možeš da „pokriješ” utiskom da je mama umorna i zabrinuta.
Verujem da ti mamino ponašanje ide na živce, ali shvati da je to njen odbrambeni mehanizam – jedna vrsta racionalizacije i iluzije da sve drži pod kontrolom, dok je, u stvari, prestravljena da će izgubiti posao, novac i sigurnost. Umesto da se iscrpljuješ pitanjima šta da uradiš, pozivam te da se malo više pozabaviš svojim problemima. Možda te je povredila tatina agresivnost, a da si to potisnula. Takođe pominješ da ni tebi nije bilo lako, ali ne obrazlažeš. Porazmisli o tome i probaj to da razrešiš, a supružničke brige ostavi roditeljima. Možda su kroz to već prošli i znaju kako to da reše uspešno i ovaj put. Osetiš li potrebu da nam se ponovo poveriš, ne ustručavaj se, tu smo za tebe. Želim ti sve najbolje!

Piše: Vanja Dimitrijević, psiholog, teen couch
Blog: https://vanjadtinkouc.wordpress.com/
Instagram: https://www.instagram.com/vanjadtinkouc/
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.