U POVERENJU

Imam li bipolarni poremećaj?

it  | 

Imam 15 godina i nisam sigurna imam li bipolarni poremećaj. U jednom trenutku sam stvarno presrećna kao da sam na 7. nebu, a u drugom se želim ubit. Npr. u društvu se trudim da ostanem pozitivna, jer to volim, ali čim se raziđem s tom osobom, odmah sam depresivna i želim bit sama u sobi i slušat tužnu glazbu. Ne samo u tim situacijama, nego nekad i iznenada se rastužim, ali, naravno, ima i onih trenutaka da sam presrećna. Nisam sigurna je li to samo brza promjena raspoloženja ili ipak bipolarni poremećaj. Nisam išla kod doktora, a  kad bih rekla  roditeljima, oni bi, bez obzira na sve, rekli da sam u redu, jer inače ne mogu ništa loše prihvatiti.  

inteen: Draga ćitateljko, to što imaš brze promene raspoloženja ne znači da imaš bipolarni poremećaj. Tu psihičku bolest karakteriše smena depresivnog stanja i euforije. I dalje ne znači da to što si ponekad potištena i prolaze ti suicidne misli kroz glavu imaš depresiju, niti da si manična ako ponekad osetiš nalete sreće i zadovoljstva. S druge strane, svakako ne treba da zanemariš to što te muči. No, pre bilo kakve dijagnoze trebalo bi da se zapitaš da li postoje uzroci i razlozi za takve skokovite promene u tvom unutrašnjem svetu. Očigledno je da ne voliš da budeš usamljena, pa se rastužiš čim se društvo raziđe i ne zbijate više šale. To te čini osetljivijom od ostalih ljudi, ali ne i bolesnom. Sublimacija kojoj pribegavaš (slušanje odgovarajuće muzike kad si tužna) spada u zrelije mehanizme odbrane, a osamljivanje je takođe karakteristično za period adolescencije. 
Ima pubertetlija koji se oneraspolože kad nastupi raspust, jer ih održavanje rutine kuća-škola-učenje čini stabilnijim, dok se osećaju nesposobno da ispune vreme kvalitetnim aktivnostima kada nemaju obaveze. Često im nedostaje društvo koje svaki dan viđaju na časovima. Možda si ti taj tip — potrebna ti je stalna stimulacija i promene kako bi funkcionisala na optimalnom energetskom nivou. Razmisli da li te je nešto poljuljalo u poslednje vreme. Da li je, na primer, neka drugarica odbila da se vidite ili je nešto što te je činilo srećnom prestalo da postoji ili si ti promenila odnos prema tome? 
Značilo bi da popričaš s nekim od poverenja, ko te duže poznaje, jer bolje nego ja može da proceni kako i koliko si se promenila u pogledu izražavanja osećanja. Ne kažem da su ti potrebni lekovi, ali ti verovatno manjkaju veštine upravljanja osećanjima koje možeš da stekneš i u radu s psihologom, ne moraš da ideš kod psihijatra.
Imaš li još neko pitanje, ne ustručavaj se da nam se obratiš. Sve najbolje.
Piše: Vanja Dimitrijević, psiholog, teen coach
Foto: www.wikihow.com

 

Ostavi komentar

Your email address will not be published.