U POVERENJU

Mama me ne voli i stalno se dere na mene

it  | 

Imam 14 godina, i svi misle da sam sretna. No, u stvari to nije tako. Mama me ne voli, stalno se dere na mene, govori mi da sam glupača, maloumna, luda, ćurka itd. Donedavno, moj tata je sa mnom pričao oko svakog problema. Ali sad se i on počeo stalno derati na mene bez razloga. Njega sam najviše voljela… Uvjek kad se dere na mene ja počnem plakati, a on se još više dere jer misli da plačem zato što mi oduzima stvari (telefon, komp, tablet….). U školi imam mnogo prijatelja, ali su skoro svi lažni. Svi me izrugivaju iza leđa, iako ja to saznam na kraju. Imam sestru koja baš voli da laže, i kad ona nešto uradi, to skrivi na mene i ja budem u kazni. Mama nikada nije tražila logično rješenje za probleme, i nikada nije normalno razgovarala sa mnom. Do skoro nisam imala telefon uopšte. Oni stalno rade sa mojim životom šta hoće, ali meni to smeta. Kao lutkica sam im. Što se tiče ljubavnog života, svi dječaci u koje sam bila zaljubljena su se pravili da osjećaju isto, i na kraju me slomili. Pomozite mi…

inteen: Draga čitateljko, život zna da bude vrlo zahtevan i za odrasle i za decu i ima trenutaka kada nam se čini kao da su nam svi okrenuli leđa. Međutim, da li je zaista tako? Svim ljudima, pa i onim nama najbližima, dođe težak i mučan period i skloni su da zbog toga regrediraju, vrate se na neke ranije i “niže” oblike ponašanja. Ne možeš mnogo protiv toga osim da se trudiš da sačuvaš smirenost, probaš da posmatraš sve sa distance i saznaš eventualno zašto se tako ponašaju. Ako te vređaju, prosto sačekaj da prestanu, da ih prođe taj afekat – jaka i burna emocija, a onda kada se smire, prokušaj i ti smirenim tonom da ih pitaš zašto ti to govore, kao i da im predočiš da te to čini nesrećnom. Možeš i da pitaš šta bi trebalo da se desi da se to promeni. Videćeš šta će oni na to imati da kažu. Naravno, moguće je da će za svoje probleme roditelji tražiti razloge u tvom ponašanju, ali potrudi se da to ne shvatiš lično. To prosto nema veze sa tobom. Roditelji imaju mnogo problema sa kojima deca nemaju ama baš nikakve veze. Dosta radnih i finansijskih obaveza na njih može da deluje zagušujuće, te da na najmanji povod u domaćinstvu odreaguju nervozom, pa i uvredama. To nije u redu, ali većini ljudi se dešava da se breckaju i isprazne na drugome. Tvoji roditelji, kao i svi mi, imaju svoje jake i svoje slabe strane. Probaj da ih sagledaš.
Takođe, ponekad nam izgleda da nas ceo svet odbacuje i tada smo pozvani da nađemo novi balans u sebi. Treba dobro da razmislimo kako ćemo nadalje, šta ćemo ljudima koje smo upoznali da damo, bilo da su roditelji, prijatelji ili mladići u pitanju i kakav ćemo odnos sa njima da uspostavimo. Skoro da je uobičajena pojava u pojedinim sredinama da ljudi pričaju jedni drugima iza leđa. To se dešava u školama, radnim organizacijama, sportskim klubovima i rekreativnim udruženjima. Samo je pitanje da li ćeš i koliki značaj tome da daš. Predlažem ti da probaš to da ignorišeš i menjaš ponašanje tako da se osećaš bolje. Ako te neko ne uvažava, i ti smanji uvažavanje prema njemu, nemoj toliko da mu se obraćaš, poveravaš, družiš se s njim. Verovatno možeš već da rangiraš i klasifikuješ ljude po raznima osobinama. Neki ti sigurno više odgovaraju, neki manje. Neki su ti samo poznanici, sa nekima se družiš, ali ti nisu bliski, a sa nekima od njih si prijatelj i nije neophodno da se viđate stalno da biste bili bliski, razmenjivali osećanja, analizirali događaje i poveravali tajne.
Probaj u narednom periodu više da posmatraš, a manje da reaguješ. Ono što je zaista najvažnije je da sebe postaviš na prvo mesto. Sama si sebi najvažnija i zato prvenstveno moraš da vodiš brigu o sebi, pa tek onda da pustiš druge onoliko koliko su oni u tom trenutku sposobni i stabilni sa svojim emocijama, da ti se u tome pridruže. Prosto gledaj da od svakoga dobiješ ono što želiš, a da bi to mogla moraš da znaš šta želiš. Podrazumeva se, kao što već znaš, da nećeš moći to uvek da dobiješ: zbog njihovih obaveza, umora, trenutnog psihičkog i materijalnog stanja. Međutim, ti možeš da se vežbaš u modifikaciji svog ponašanja prema svojim željama.
Nisi nam napisala zbog čega te je mama nazivala takvim imenima, a zbog čega je tata vikao. Svoja osećanja uvek možeš da im obelodaniš, kažeš da ti smeta kada te vređaju i viču, te da vidiš kako će reagovati. Miran i pribran ton su sredstva koja garantuju uspeh u komunikaciji.
Tvoja sestra je drugačija od tebe i pokušaj to da prihvatiš. Ponekad možeš da joj kroz šalu daš do znanja da si je uhvatila u laži, ali to neće biti garancija da će ona sa izmišljanjem prestati.
Sa prijateljima i mladićima možeš da menjaš odnos tako što ćeš više držati do sebe, stavićeš sebe u centar sveta i manje odgovarati na njihove želje, a više razmišljati o tome da li ti ono što ti predlažu odgovara ili ne, da li ti se sviđa ili ne.
Dakle, sve što želiš treba i da zatražiš i počneš da vežbaš da tražiš odnose i stvari za sebe bilo ko da je u pitanju: mama, tata, sestra, društvo, prijatelji, mladići. U ovome može da ti pomogne i psiholog škole, kao i psiholog u tvom domu zdravlja. Razmisli kog koga ti je lakše da odeš i kome da se obratiš. Mnogo sreće ti želim.
Pozdrav od srca.

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.