U POVERENJU

Umorna sam, iscrpljena i brinem šta ću posle osnovne škole

it  | 

Sedmi sam razred, uskoro osmi i to me veoma plaši. Delom zato što još uvek ne mogu da odlučim šta želim posle srednje skole. Od prijatelja do starijih, svi stalno postavljaju to pitanje. Veoma me plaši i prijemni ispit na kraju osmog razreda… U ovoj školskoj godini obaveza je jednostavno bilo previše, ima ih i dalje. Stalno sam pod stresom zbog škole i uspeha na kraju najviše, jer roditelji stalno pričaju kako moram da budem odlična, noćima ne spavam i preko dana sam veoma umorna i već oko trećeg časa mi se spava i jedva preživim ostatak dana. Kada dođem kući, nemam vremena za odmor, moram da pišem domaći, onda učim. Umorna sam i iscrpljena. Ne znam šta da radim. Najviše razmišljam o tome šta ću posle osnovne. Da li smem da znam kako ste se vi odlučili za ono što sad radite? Molim vas pomozite mi, iscrpljena sam, umorna, nemam snage ni za šta…

inteen: Draga tinejdžerko, osmi razred je priprema za prelazak u srednju školu/gimnaziju, u kojoj upoznajemo novo društvo, profesore i predmete. To je period kada najviše strepimo, jer je neizvestan i nepoznat, ali je zbog istih razloga i veoma uzbudljiv. Steći ćeš prijatelje za ceo život, dobićeš nove predmete, kao što su psihologija, sociologija, ustav i prava građana i filozofija ili neke druge, ako se budeš opredelila za neku od stručnih srednjih škola. Takođe, i neko od profesora će se izdvojiti po energičnosti, ljubavi prema svom poslu i odličnoj komunikaciji s učenicima, pa ćeš i njega/nju moći da pitaš sve što te interesuje. Slažem se da je prijemni ispit preobiman, ali tebi, kao odličnoj učenici i savesnoj mladoj osobi, to, sigurna sam, neće predstavljati problem sledeće godine.
Kako bi smanjila stres, potrebno je da se poslužiš malim trikovima.
Pravi pauze – što si umornija i isfrustriranija složenošću ili količinom gradiva, to pauze treba da budu češće, ali kratke. One ne treba da imaju veze s lekcijom koju savlađuješ. Prošetaj do prodavnice po neku voćku ili crnu čokoladicu, pozovi drugaricu (ali ne pričajte o školi), poigraj se s psom. To će ti pomoći da sagledaš problem na drugačiji način, pa ćeš ga brže rešiti.
Pazi na sebe – učićeš bolje ako se zdravo hraniš, dovoljno spavaš i redovno vežbaš. Pokušaj da pročitaš nekoliko stranica uveče u krevetu. Noću mozak učvršćuje nove informacije, pa postoji dobra šansa da ćeš se setiti definicije kad zatreba.
Oslobodi se anksioznosti  neposredno pre učenja izmeditiraj. Sedi na pod, prekrsti noge, spoji kažiprste i palčeve, diši duboko i žmuri tri minuta. Istraživanja procesa učenja pokazuju da meditacija smanjuje anksioznost, a jača pažnju. Nije na odmet ni pokoji „pozdrav suncu” kao super energizer.
Izgradi poverenje u sebe – treba da veruješ da možeš da budeš odlična i spremiš prijemni. Verovanje u sopstvene sposobnosti zaista pomaže da naučiš nešto novo ili stekneš novu veštinu. Ti si već dokazala da možeš, zato prestani da brineš! Kad ponovo uspeš (a uspećeš), obavezno proslavi jeć ćeš tako osnažiti svoje samopouzdanje.
Što se mene i moje profesionalne orijentacije tiče, ja sam promenila mišljenje bar tri puta. U osnovnoj školi mi je odlično išlo tehničko crtanje, pa sam želela da budem arhitekta. Shvatila sam da nemam talenat za crtanje slobodnom rukom i od toga sam odustala. Mogla sam da upišem građevinu kao alternativu, ali nisam želela da se mnogo bavim matematikom. Druga želja bili su mi jezici, jer sam bila uspešna na takmičenjima, ali sam shvatila da neću imati širinu u znanju, niti perspektivu za dobar posao (moje mišljenje) i da ih mogu učiti iz hobija na kursevima. Pri kraju osmog razreda spontano sam spoznala da ću se baviti nekim humanitarnim poslom i upisala sam opštu gimnaziju u slučaju da to bude medicina, da se ne bih lišavala prirodno-matematičkih predmeta. Konačno u II razredu gimnazije dobijamo predmet psihologija i tada odlučujem da će to biti moja profesija. Izbor sam potvrdila testovima profesionalne orijentacije koje sam tražila od školskog psihologa. Naravno, i to je široka oblast, pa sam kroz studije eliminisala granu po granu. Na kraju, dvoumila sam se između zanimanja školskog psihologa i psihologa u kompaniji, koji se bavi privlačenjem i odabirom kandidata za posao i treninzima i razvojem zaposlenih. Imala sam sreće da se oprobam i u jednom i u drugom.
Ako možemo da zaključimo iz mog primera, za odabir profesije treba uzeti u obzir:
1.koji školski predmeti nam idu, a koji ne; ličnost profesora je takođe važna (moja profesorka psihologije je bila divna);
2.samosvest – znati tačno za šta smo talentovani, a za šta nismo;
3.da li su dostupni poslovi u toj oblasti – u slučaju psihologije, više šanse ima u ljudskim resursima neke kompanije, nego u školi;
4.saveti ljudi koji nas dobro poznaju – tata mi je sugerisao da se klonim matematike, jer me je namučila u školi, a da je medicina duga, a neizvesna;
5.ljubav prema određenoj nauci ili obliku umetnosti ili vrsti sporta kako bi izdržala teške studije ili treninge.

Želim ti sreću na prijemnom ispitu i da doneseš pravu odluku! Veliki pozdrav.

Piše: Vanja Miajlović, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.